KOMENTAR: Čačak

ŠTA običan čovek prvo može da pomisli kada čuje vest da je policija uhapsila gotovo polovinu čačanskih saobraćajaca jer su primali mito?! Da je MUP, konačno, ozbiljno počeo da "čisti" svoje redove od korumpiranih službenika, što su, ruku na srce, ovom akcijom bar nagovestili. Ali i da se potpuno opravdano pita: Pa dobro, kakve smo to ljude dosad plaćali, i ko zna šta sve rade oni "gore", kad su ovi "sitniji" toliko drski i bahati?

Istine, verovatno, ima i u prvom i u drugom. Činjenica je da bi sve besmisleno bilo kada bi se sada sve breme korupcije u Srbiji natovarilo na onih tridesetak prestupnika koji su od nesavesnih vozača uzimali po nekoliko hiljada dinara, da im ne pišu kazne. Ali isto tako pravdati jedan kriminal, makar i sitan, drugim, nikuda ne vodi. Niti bi oni bili manje krivi da su pre njih bili pohapšeni ko zna koji, niti će biti amnestirani ukoliko se, nadamo se ubrzo, pravdi privedu i svi oni za koje se dokaže da su krali i od građana i od države.

I zato će ova akcija imati pravi rezultat samo ukoliko se - ne završi uskoro. Iskustvo nas, nažalost, uči tome da riba od glave smrdi (setimo se samo slučaja generala Dragiše Simića, smenjenog načelnika Uprave saobraćajne policije, koji još čeka suđenje zbog cepanja kazni za saobrajne prekršaje) i da u policijskim redovima ima još da se mete. To, naravno, ne umanjuje značaj hapšenja u Čačku, a ruku na srce, takva praksa u Srbiji nije bila baš česta. Ako ništa drugo, onda da se oni koji su od građana i države uzimali po nekoliko desetina i stotina hiljada ko zna čega, a još su na slobodi, bar zapitaju da li su oni sledeći...