ISPOVEST MAJKE POZNATOG KOŠARKAŠA: Samo da saznam ko je ubio mog Harisa

I DALjE ga čekam. Mislim da je otišao na utakmicu u inostranstvu i da treba da se vrati. Postajem svesna svega tek 12. decembra, kada su pucali na njega, i naredna tri dana, koliko su se lekari borili za njegov život. I tako već 16 godina. Imam samo jedinu želju: da saznam ko je ubio mog Harisa i zašto!

Radmila Brkić, majka mladog i talentovanog košarkaša Partizana, koga su mučki ubili decembra 2000. godine na parkingu ispred sportske hale "Pionir", i dalje gaji nadu da će ubicu njenog sina stići zaslužena kazna.

- Bio je tako veseo i pun života, kao i tog dana kada je po podne krenuo na trening - priča za "Novosti" Harisova majka. - Pitala sam ga šta da mu spremim za večeru, a on mi je odgovorio da ćemo se čuti, pa će možda neku hranu da kupi u gradu. Onda je posle nekoliko sati zazvonio telefon. Moja rođena sestra me pitala gde je Haris i šta radi. Onda mi je rekla da uključim televizor. Tog trena srušio se sav moj svet.

Ismet i Radmila Brkić, roditelji mladog sportiste, te decembarske večeri izgubili su jedino dete. U prvo vreme gajili su nadu da će istražni organi pronaći ubicu, ali vreme prolazi, a nikakavih vesti nema.

- Ispitivali su i njegove drugove, devojku, ali niko nije mogao ništa loše da im kaže o Harisu - navodi Radmila. - Mislili smo da nema neprijatelje. Svi su ga voleli. Ceo njegov život bila je košarka. Odmalena je voleo taj sport, a najviše Partizan. Spremao se sutradan da sa svojim timom ide na utkamicu u Istanbul. A, onda su pucali na njega.

Te kobne večeri Haris je ranije izašao sa treninga, jer je bio prehlađen i nije mu bilo dobro. Krenuo je ka svom "golfu trojci" parkiranom na slabije osvetljenom parkingu. Izvadio je ključeve i stavio ih na krov automobila. Pažnju mu je iznenada privukao čudan zvuk iza njegovih leđa. Okrenuo je glavu i tada ga je prvi, a odmah zatim i drugi metak pogodio. Pao je kraj vozila.

Jedna od prvih policijskih verzija bila je da je košarkaš iznenadio kradljivca automobila i da ga je zato ubio. Haris, međutim, nije opljačkan.

- Sve je nađeno, i novac koji je imao, ključevi od auta, ručni sat, sportska oprema... - kaže Radmila. - Ništa nije odneto.

I dalje se, međutim, kao najsigurniji motiv ovog zločina pominje krađa auta, jer je tih godina to bio jedan od najunosnijih poslova beogradskih kriminalnih grupa. Prema toj varijanti, Harisov ubica je vrlo brzo i sam stradao u nekom od mafijaških obračuna.

Nagađalo se i da su njegovu smrt naručili ljudi koji su od njega pozajmili novac, zatim da su napadača poslali mafijaši iz Crne Gore, gde je igrao do sredine te 2000, da se nekome zamerio u Podgorici... Sve su to bili motivi koji su istraživani, ali nijednog dokaza da se ubistvo dogodilo zbog njih nije bilo.

Na beogradskim ulicama do te 2000. ubijani su mnogi. Prolivana je krv policajaca, ali i biznismena i novinara. Prvi put se, međutim, dogodilo da neko ubije profesionalnog sportistu. Danas, posle 16 godina, mnogi veruju da je Haris ubijen greškom!

TOKOM istrage saslušano je više od stotinu ljudi. Osobe, koje su bile dužne novac Harisu Brkiću, čak su i poligrafski testirane. Svi oni su prošli poligraf, a dugove vratili. U jednom trenutku zbog nemoći policije ondašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović raspisao je nagradu od 300.000 maraka za bilo kakvu informaciju o ovom zločinu. Do danas, međutim, pomaka u istrazi nema.