Deca džepare, majke pomažu

GRAĐANE na javnim mestima naših velikih gradova najčešće potkradaju deca koja u manjim grupama otimaju šta stignu - telefone, torbe, nesesere... Policija ih brzo identifikuje, ali se proces protiv njih u većini slučajeva ne pokreće jer su to najčešće maloletnici iz socijalno ugroženih grupa, a u “akcijama” u Beogradu im često pomažu i njihovi roditelji.

Za razliku od prethodnih godina kada su džeparoši uglavnom bili muškarci srednjih godina, koji su dugo uvežbavali veštine savršenog džeparenja, današnji džeparoši, objašnjavaju u beogradskoj policiji, jesu deca kojima je najbitnije da krađu izvedu što brže, kako ne bi bili uhvaćeni na delu.

- Njihove “mete” su najčešće građani u gužvama na autobuskom stajalištu, pešačkom prelazu, u okolini pijaca i mesta gde penzioneri podižu penzije. Mladi prestupnici često rade u grupama od oko pet učesnika - kaže za “Novosti” Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa PU za grad Beograd.

Prema rečima našeg sagovornika, mali lopovi imaju razrađene sisteme i celu logistiku.

- Dok onaj ko je maloletan džepari putnike, ostali ga štite i prave takozvanu masku - objašnjava Mitrović. - Godinama unazad najveće muke nam zadaje dečak koji sada ima 13 godina i više od 500 prijava.

Ovaj maloletnik koji svakodnevno džepari putnike na trasama oko Sremske ulice, Terazija, Zelenog venca i hotela “Hajat” hapšen je više stotina puta. Svaki put je prošao bez sankcija, uz obrazloženje “da je reč o detetu iz nehigijenskog naselja koje često menja adresu, tako da prijava ne može da mu se uruči”. Krade u društvu starijeg brata i majke, kojima kasnije predaje ukradeni novac.

S obzirom na to da se džepna krađa po zakonu ne tretira kao ozbiljno krivično delo, ni počinioci koji su punoletni često ne odgovaraju pred zakonom. Poznato je oko 100 džeparoša koja svakodnevno kradu i tokom prošle godine protiv njih je podneta 71 prijava.

POSTUPCI I PO PET GODINA

PREMA rečima Aleksandra Mitrovića, pojedini postupci protiv džeparoša traju i po pet godina. Za to vreme, izvršilac je na slobodi i nastavlja da krade.

- Poznat je slučaj džeparoša koji je imao čak tri važeće uslovne osude za krađu. I četvrti put je dobio takoreći uslovnu na uslovnu. Ne vredi da ih privodimo ako se sankcije ne sprovode - govori Mitrović.