Deca od devet godina najugroženiji pešaci

U PROTEKLIH pet godina u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginulo je 805 pešaka, a povređeno je njih 14.633! Prema podacima Komiteta za bezbednost saobraćaja, deca kao pešaci najčešće stradaju u devetoj godini, a prošle 2015. u saobraćajnim nezgodama poginulo je 14 mališana. Zbog toga ne čudi što sa početkom škole iz MUP najavljuju pojačanu kontrolu saobraćaja u krugu ovih ustanova.

- Podsećamo vozače da je u zonama škole dozvoljena brzina 30 kilometara na čas i da svako prekoračenje smanjuje šansu za preživljavanje deteta ukoliko dođe do nesreće - saopštili su iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakao je da niko ne treba da računa na popustljivost policije, ako i za kilometar bude prekoračio brzinu u okolini škole.

- Nikome neće biti gledano kroz prste, neće biti nikakvog popuštanja prema onima koji se ogreše o saobraćajne propise - rekao je ministar pre početka školske godine.

O odgovornosti pešaka u saobraćaju počelo je da se govori u poslednje vreme tek na inicijativu stručnjaka. Nakon što je javnost počela da skreće pažnju na to, od 2011. priča se i o obavezama pešaka. Poseban problem su prelasci ulice van "zebre" i situacije kada pešaci prilaze vozaču sa desne strane, jer tada on nema vremena da reaguje.

Poseban problem u Srbiji su pešaci koji ginu na auto-putevima. Slovo zakona koje čuva živote vrlo je jasno - pešacima nije mesto na ovim saobraćajnicama! Ipak, od prvog januara prošle godine od oko 70 ljudi koji su nastradali u nezgodama na auto-putevima širom Srbije, njih 11 su bili pešaci.

- U slučaju kada vozilo naleti na čoveka brzinom od 120 kilometara na čas, šanse da preživi su minimalne - priča doc. dr Dalibor Pešić, dipl. inženjer sa Saobraćajnog fakulteta.

Njegovo iskustvo govori da u skoro polovini nezgoda u kojim su učestvovali vozilo i pešak, krivac je upravo pešak. Statistika je najcrnja u Beogradu, jer u pojedinim delovima auto-putem prolazi i javni prevoz, uz učestalo zaustavljanje putničkih autobusa.

- Od ovih 11 slučajeva pešaka nastradalih na auto-putu, čak deset se dogodilo u uslovima smanjene vidljivosti, noću ili rano ujutru - priča Pešić. - To su situacije kada vozač nema mogućnosti da uoči pešaka na vreme kako bi ga izbegao. Brzina udara koju neko može da preživi je maksimalno 80 km na sat, a auto-putem dozvoljena je brzina od 120 km. Tako da, u skoro 100 odsto slučajeva pešak strada kada ga udari vozilo tom brzinom.

U borbi za podizanje svesti, veću bezbednost i oprez svih učesnika u saobraćaju, Srbiji može da pomogne iskustvo razvijenih zemalja poput Švedske, komentariše Dalibor Pešić.

RETKOST, NA ZAPADU

- PRE tri godine, mi kao zemlja smo slali podatke Evropskom savetu za bezbednost saobraćaja o smrtnom stradanju, na različitim kategorijama saobraćajnica, učesnika u saobraćaju - kaže Dalibor Pešić. - Te godine u Srbiji poginulo je sedam pešaka na auto-putu. Posle dva dana zvali su nas sa zahtevom da ispravimo štamparsku grešku, jer su mislili da smo slučajno ubacili tu brojku. Kod njih je to izuzetno retko. U zemljama poput Švedske, Nemačke, Francuske, Holandije, Engleske, reč je o sporadičnim slučajevima i po pravilu su to samoubice.