Deminer teško povređen prilikom uklanjanja zaostalih bombi na Kopaoniku

NA Kopaoniku je danas, na Pančićevom vrhu, u blizinu "kupole" Centra za kontrolu letenja i okretišta žičare "Krčmar" teško ranjen deminer Mladen Gluhović (42) sa Pala u Bosni i Hercegovini. On je bio deo ekipe firme "Saturija" koja je ovog proleća radila na uklanjanju zaostalih kasetnih bombi, ranjen je kada je, nakon što je podigao busen ispod koga se nalazila bomba, eksplodirala naprava MK-4 koja mu je nanela teške povrede po svim delovima tela.

Teško povređeni deminer najpre je prebačen u novopazarsku opštu bolnicu, gde mu je ukazana prva pomoć, a potom u Beograd. Kako je izjavio načelnik hiruškog odeljenja ove bolnice dr Kemal Brničanin, povrede su veoma teške, ali za sada ne ugrožavaju Mladenov život.

Pre nego što se, po svim pravilima, pristupilo deminiranju, oklopnim vozilom "preoran" je ceo teren između okretišta ski-staze "Krčmar" i baze Civilne kontrole letenja, nekada baze Vojske Srbije, na Pančićevom vrhu, u jednom trenutku Mladen je podigao busen trave u kome je bila i bomba, koja je odmah eksplodirala. Obično se u ovakvim situacijama gubi život, ali spasli su ga upravo taj busen i činjenica da se nije radilo o smrtonosnoj kasetnoj bombi BLU-97 AB, koje se često pune vrlo zapaljivim cirkonijumom, već nešto slabija MK-47. Brzo smo reagovali i Mladena prebacili u Novi Pazar, još ne znamo šta će biti sa njim, posebno strahujemo za njegove oči - ističe Boban Kurandić, bivši pripadnik Vojske Srbije i radnik Centra za civilnu kontrolu leta na Pančićevom vrhu, inače iskusni deminer koji je nadzirao radove.

- U toku je uviđaj, istraga će utvrditi kako je došlo do nesreće i da li je ona možda mogla da se izbegne - kaže Kurandić koji je bio na licu mesta i pre nekoliko godina kada su na Pančićevom vrhu od zaostalih kasetnih bombi živote izgubili demineri Vojske Srbije Nebojša Milić i Slaviša Marković, a odmah potom i civil Rade Alempijević. Svi oni bili su žrtve zaostale kasetne bombe BLU-79 AB, koje odmah posle eksplozije izazivaju strahovit požar.

- Još je puno kasetnih bombi po Kopaoniku, dosta toga je raščišćeno, a dosta i ostalo, NATO nas je gađao "tovarima", posebno su na udaru bili tadašnja vojna baza na Pančićevom vrhu i hotel "Bačište", a "Milosrdni anđeo" bombe nam je ostavljao i po ski-stazama, svuda gde su stigli - kaže Kurandić koji se u vreme NATO-bombardovanja nalazio u vojnoj bazi na vrhu Kopaonika gde je preživeo pravi pakao.

ŽRTVE NA KOPAONIKU

l 1999. Mladen Stojanović, radnik MUP, poginuo na Kopaoniku.- 1999. Slađan Vučković, vojni deminer, ostao bez obe šake na Kopaoniku.

l 2012. na Kopaoniku poginuli stariji vodnik prve klase Nebojša Milić (37) iz 98. vazduhoplovne brigade i stariji vodnik Slaviša Marković (36) iz 204. vazduhoplovne brigade.

l 2012. Deminer Rade Alimpijević (49), iz Morovića kod Šida, stradao na Kopaoniku.

SPOMENIK DEMINERIMA

NA Pančićevom vrhu je pre dve godine otkrivena spomen-ploča poginulim deminerima, starijim vodnicima Vojske Srbije, Nebojši Miliću i Slaviši Markoviću, venac na njihov spomenik tada je položio i načelnik Generlštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković. Spomenik je podsećanje na strahote bonbardovanja iz 1999. godine i na sve hrabre deminere koji su izgubilli živote da bi Kopaonik i Srbija bili bezbedni od zaostalih NATO-bombi.

PRIPADNIK SATURNIE

Povređeni deminer bio je pripadnik konzorcijuma firmi "Saturnija" iz Beograda i "Stop mine" sa Pala, koje su bili izvođači radova projekta Centra za razminiranje za čišćenje kasetne municije sa lokacije "Pančićev vrh 1" na Kopaoniku.

Investitor deminiranja je Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, a ovih dana su bili pri kraju radovi na drugom delu površine zemlje na ovoj lokaciji.

Direktor Centra za razminiranje Jovica Simonović sa saradnicima se u nedelju nalazio na Kopaoniku, odakle je poručio da se utvrđuje činjenično stanje o nezgodi koja se dogodila prilikom deminiranja.

- Na teritoriji Srbije postoji još tri miliona kvadrata sumnjive površine, na kojoj se nalazi kasetna municija - ukazuje Simonović. S obzirom na to da tom prilikom nije otkrivana i uništavana neeksplodirana kasetna municija koja je prodrla u zemlju, taj posao se sada obavlja kako bi se u potpunosti osigurala bezbednost ljudi.

- Nažalost, latentne opasnosti od zaostalih kasetnih bombi setimo se kada se desi ovakva nezgoda - kaže Slađan Vučković iz Niša, bivši vojni deminer i žrtva ove muncije. - Radi se o oružju koje može da eksplodira i desetinama godina nakon bombardovanja. Među indirektnim žrtvama nalaze se porodice, koje se zajedno sa svojim članovima koji su stradali od kasetnih bombi nose sa svim problemima, finansijskim i psihološkim.

Deminer iz Niša kaže još da kasetne bombe imaju pijezo kristal, koji može da se aktivira uz pomoć statičkog elektriciteta koji ima svaki čovek ili životinja

- Takođe, ove bombe imaju različite upaljače koji se aktiviraju na svetlost, temperaturu, potres što znači da zaostala kasetna bomba može da eksplodira ne samo kada se nagazi, već i kada pored nje prođete, ili je obasja prvo sunce posle noći u kojoj je bačena.