Stručnjaci: Masakr u Žitištu je mogao da bude sprečen, zakazala socijalna služba!

NEMA dileme da veliki deo odgovornosti za svirepo ubistvo u Žitištu snose državni organi koji nisu pravovremeno reagovali na indikacije da bi zločin mogao da se dogodi, tvrde stručnjaci. Prvenstveno je, prema njihovom mišljenju, zakazala socijalna služba, jer nije prepoznala nasilje na koje je porodica jedne od žrtava duže vreme ukazivala.

Otac ubijene Dijane Zlatić potvrdio je da je ubica i ranije imao agresivne istupe prema bivšoj supruzi, koju je pre tri dana i ubio. Oni koji ih poznaju svedoče da je i njegova porodica odranije poznata po porodičnom nasilju. Znalo se i da je zločinac posedovao nelegalno oružje.

Sve ovo, međutim, nije bilo dovoljno radnicima socijalne službe da Sinišu Zlatića prepoznaju kao nasilnika.

- Nadležni centar za socijalni rad nije uradio ono što mu je dužnost - kaže Aleksandra Nestorović, iz oragnizacije “Mreža žene protiv nasilja”. - Jednostavno, ukoliko postoji bilo kakva sumnja na porodično nasilje, a svedočenje oca ubijene je sasvim dovoljno, socijalni radnici moraju takve nagoveštaje ispitati i proveriti. Da su odradili svoj deo posla, zločin bi možda mogao biti i sprečen.

Naša sagovornica naglašava i da se ubistvo kao ishod nasilja može predvideti, jer u većini slučajeva to nije spontana odluka, u trenutku, već je nasilje trajalo godinama, kao i zastrašivanje i pretnje.

Osim socijalne službe, dužnost da reaguju ukoliko postoji sumnja na porodično zlostavljanje imaju i policija i tužilašto. Na to ih obavezuje jedan opšti i nekoliko posebnih protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja u porodici i partnerskim odnosima.

- Centar za socijalni rad prvo mora da proceni bezbednost žrtve, a zatim da ukoliko postoji rizik od nasilja, o tome obavesti policiju i tužilaštvo - kaže Dejan Cvetković, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu u Beogradu. - Oni bi dalje trebalo da pokrenu predistražni postupak, potencijalnom nasilniku se može odrediti pritvor, ili dalje zabrana prilaska žrtvi.

Da država mora hitno preduzeti određene mere kako bi se sprečila ubistva koja su uzrokovana porodičnim nasiljem, misli i advokat Tihomir Konstatinović.

- Trebalo bi uvesti doživotnu robiju, bez prava na pomilovanje u slučajevima kada sud dođe do saznanja da je neko nepopravljiv i da je opasan po okolinu - navodi Konstatinović. - Vremenske kazne jednostavno daju nadu potencijalnom izvršiocu najtežih dela koji računa na smanjenje ili pomilovanje. Drakonske zatvorske kazne za ilegalno posedovanje vatrenog oružja su, takođe, neophodne.

On ističe da je u svojoj višedecenijskoj advokatskoj praksi branio dosta ljudi zbog ubistava koja su izvršavana noževima ili nekim predmetima.

- Zločini počinjeni vatrenim oružjem su bili retkost, jer građani osim lovačke puške nisu posedovali drugo naoružanje - objašnjava naš sagovornik. - Takođe, prava je retkost da su žrtve dve osobe ili više njih.

Da je sada situacija drugačija govore podaci MUP-a, prema kojima u Srbiji postoji od 200.000 do 900.000 komada ilegalnog oružja. Tako je za kalašnjikov kojim je počinjen masakr u Žitištu, prema zakonskim propisima, nemoguće dobiti dozvolu.

Kuća ubice Siniše Zlatića

"SKRATITE JEZIK"

ISKUSTVA organizacije “Mreža žene protiv nasilja”, koja se bavi žrtvama porodičnog nasilja govore da se u velikom broju slučajeva ženama ne veruje kada prijavljuju zlostavljače. Oni navode da su nemali broj puta od svojih korisnica čule da im socijalni radnici, policajci i tužioci savetuju “da skrate jezik”, “da se smire”, “da imaju više razumevanja”...