DEČAK PREŽIVEO MASAKRU U MOLU: Sanjam Safeta i njegov pogled

I SAD kao da vidim taj Safetov pogled. Ne znam kako bih ga opisao, ali ga često sanjam da dolazi. Najviše sam se bojao da ću ga videti ponovo u tužilaštvu. Sva sreća nije bio. Nekad sam sa tatom išao kod njega i on je često dolazio kod nas. Nadam se da ga nikad više neću videti.

Ovo nam je u dahu ispričao Petar Petrović, jedanaestogodišnji dečak, čijeg je oca Matiju na kućnom pragu u Molu mučki ubio Bane Jovanović, zvani Safet, a njega ranio u obe noge.

- Da je tata živ, sad bismo slavili njegov 28. rođendan. Baka i stric bi mu sigurno smislili neko iznenađenje, a mi bismo im pomagali. Onda bismo svi duvali svećice i pevali njegovu omiljenu pesmu "Pukni zoro" - evocirajući uspomene priča Petar. - Sad palimo sveće na njegovom grobu. Safete, šta si nam to učinio...

Zastaje dečak i grli dve godine mlađu sestru Kristijanu, koja se na pomen očeve omiljene pesme rasplakala. Kao pravi stariji brat miluje je da se smiri, a i sam pati. Stravičnog događaja seća se kao da je juče bio.

- Vratili smo se iz luna-parka iz Bečeja i brat Alehandro i ja smo bili u sobi kada smo čuli pucanj i pad. Mislio sam da je možda tati loše i istrčao sam napolje - priča dalje dečak. - Onda sam video tatu na podu, a Safeta sa pištoljem. Vratio sam brata u sobu, a onda se Safet okrenuo i uperio mi pištolj u stomak. Pucao je u mene, mislio sam da nema više metaka, ali je onda ponovo pucao u tatu. Bio sam pri svesti, brzo su došli policija i hitna pomoć. Odveli su me i jedino što sam mislio je kako je tata.

Muk. Iako hrabar, odrastao pre vremena, dečak gubi dah. Očiju punih suza pokriva lice rukicama. Iako i sam ranjen, dečak je za vreme boravka stalno pitao za oca. Bojeći se da ne doživi šok, porodica mu je rekla da se Matija oporavlja.

- Pitao sam tatu da li su mu izvadili metke i obećao mu da ću čim ustanem doći da ga vidim. I video sam ga, ali na drugom mestu - dodaje drhtavim glasićem. - Mnogo mi nedostaje...