TRAGIČNA SMRT DEVOJČICE U NEGOTINU: Moja Marija kao da je zaspala

DOBIO sam poruku da je nađeno neko telo, pa sam odmah došao. Ni na kraj pameti mi nije bilo da je to zaista Marija. Sve je potonulo kada sam ugledao svoje dete kako leži u travi kao da spava. Šta da kažem, ubio je dobar život - očiju punih suza nam je rekao Goran Belčić, otac trinaestogodišnje Marije, koja se u ponedeljak ubila skočivši sa starog silosa u Negotinu.

Dok na mestu nesreće lepi umrlicu, i sa suprugom Tinom i ćerkom Natašom pali sveće, Goran u neverici krši ruke. Nakon što su prijavili da je Marija nestala, do poslednjeg trenutka verovali su da je u pitanju dečji nestašluk. Nadu im je probudio poziv iz Beograda, da je viđena devojčica koja odgovara opisu. Čak i kad se Negotinom proneo glas da je u podnožju silosa nekadašnjeg "Žitomlina" pronađeno beživotno žensko telo i tad je tinjala nada. Uzalud.

- Nikad je nisam udario. Povremeno sam je kažnjavao tako što joj na nekoliko dana uzmem mobilni i ugasim internet. I sad je bilo tako - nastavlja Goran. - Popustila je u školi, ljubakala se sa tim momkom, pa sam joj uzeo telefon da je kaznim. Računao sam mlada je, još je rano za to.

Niko ne može da objasni šta je nateralo Mariju Belčić (13), učenicu sedmog razreda osnovne škole "Branko Radičević" da svoj mladi život okonča skokom sa 30 metara visokog silosa nekadašnjeg "Žitomlina". I porodica i njeni prijatelji kažu da je bila puna života, optimistična i vesela. Dobar drug, uvek spremna svima da pomogne, da je pravila planove za život... Čak je nedavno, jednoj od svojih najboljih drugarica dugo pričala kako ima divan život.

Na drugoj platformi silosa, odakle je skočila, ostala je kutija cigareta i dva opuška. Porodica je u šoku primila i tu vest. Marija, vele, nije pušila.

Baka Dragica Belčić, Deda Zaviša Belčić

- Da li se premišljala, da li je bila sama na tom mestu, u sve sumnjam - odmahuje rukom Marijin deda Zaviša Belčić, koji je brinuo o svojim unukama, jer mu sin radi u Mihajlovcu, odakle su rodom. - Čujem da se tokom pada uhvatila za grane, kažu mi da telo to instiktivno radi. Znam da je u ponedeljak u 2.45 poslala poruku svojoj simpatiji. Da li ju je pisala sedeći na tom mestu, da li smo mogli da sprečimo tragediju, zašto joj se glava nije ohladila dok je sedela tamo? Nemam odgovor.

Teška je tišina u Ulici Sretena Belčića broj 8, odakle se Marija uputila na svoj poslednji, očajni čin. Deda Zaviša koji je unuku poslednji put čuo kako ulazi i izlazi iz kupatila u noći između nedelje i ponedeljka, sedi na tremu i prima saučešće.

- Ma kakvi problemi. Pa uplatila je prvu ratu za ekskurziju. Spremala se i da ovog leta ode na more u Grčku - odmahuje rukom Zaviša. - Njeno samoubistvo mi nije bilo ni na kraj pameti. Najgore što sam pomišljao je da je oteta, da neko drži njen telefon i ne da joj da se javi. Zvali smo je non-stop od pola sedam kad smo videli da je nema. U 21 čas više nije bila dostupna. Ogorčen sam. Osuđujem sve što nije odmah reagovano, a obavestili smo ih odmah ujutru. Gde vam je Tijanin zakon, ministri?

Marijine bake Dragica Belčić i Slavka Bordejević drhtavim glasom kažu da je njihova unuka "sve imala".

- U tri smo je kući mazile. Nikad na nju glas, a kamoli ruku podigli - kažu Dragica i Slavka.

Muk i tišina i u Osnovnoj školi "Branko Radičević", gde je Marija, nakon završenih četiri razreda u Mihajlovcu, došla da se školuje. Njeni drugovi i drugarice koji su u utorak po celom Negotinu lepili plakate, a onda u plaču i očaju dočekali tužnu vest, su zanemeli. Marija je, kažu, bila vrlodobar đak i sva vrcava i puna života.

- Nije pričala da ima probleme. Nikad se nije žalila. Jeste da je nešto slabije učila, ali nije imala loše ocene - pričaju Marijine drugarice.