Nikad se nije zakašljao a sad Mateje više nema

DO pre samo tri dana Olgica (25) i Bojan (30) Mitić radovali su se svakom zagrljaju i osmehu svog dvogodišnjeg sina Mateje. Danas su ga ispratili na večni počinak. Čekali su ga sedam godina, a izgubili u trenu. Mališan, koji je u sredu preminuo u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, gde je dovezen iz vrtića "Dečji lug" bez znakova života, sahranjen je danas u leskovačkom selu Donji Bunibrod, rodnom mestu njegovog oca Bojana.

Kada je mali beli sanduk iznošen iz porodične kuće Mitića, nije bilo čoveka u prepunom dvorištu koji nije zaplakao. Otac, majka i tužna kolona rođaka i prijatelja ispratili su Mateju do večne kuće.

- Ne znam šta da kažem - govori nam Bojan Mitić, dok je pred kućom primao izraze saučešća rodbine i prijatelja.

- Bio je zdrav. Gotovo da se nikada nije ni zakašljao, a evo gde smo. Čekamo obdukcioni nalaz. Insistiraćemo da se utvrdi šta se zapravo dogodilo i zašto smo izgubili dete. Ako je neko kriv, moraće i da odgovara.

Majku Olgicu, u sedmom mesecu trudnoće, niko nije mogao da odvoji od odra na kom je bio sanduk sa telom. Spremali su se za veselje, jer čekaju rođenje još jednog sina, a zadesila ih je tuga...

Dvogodišnji Mateja

Bojan već godinama živi u Beogradu, gde radi kao vodoinstalater. Tamo je upoznao Olgicu iz Mačvanskog Pričinovića, kod Šapca. Komšije kažu da imaju lep i skladan brak, a da im je Mateja bio centar sveta. Olgica je vaspitačica u vrtiću u Marijevu. U Donjem Bunibrodu, Bojanovom rodnom selu, započeli su izgradnju nove kuće pored postojeće u kojoj živi samo Bojanova majka Jasmina. Pre dve godine mu je umro otac, a sestra Biljana je udata u Beogradu.

- To je porodica za primer. Mateja je umeo da uzvrati ljubav i pažnju koju su mu roditelji nesebično pružali. Bio je umiljato i lepo vaspitano dete. Od rođenja do sudnjeg dana roditelji su mu pružali samo najbolje, ali su svi njihovi planovi i snovi o boljem životu sada zaustavljeni - priča jedan od komšija iz Malog Mokrog Luga, gde Mitići žive kao podstanari.

Bojan i Olgica Mitić

Najbliža rodbina je zavijena u crno. Matejin deda po majci guši suze i bogu nudi sebe umesto svog dvogodišnjeg unuka. Kaže da je život proživeo, da se nadao dvostrukom veselju jer mu je i druga ćerka u blagoslovenom stanju, ali da ga je pre toga najveća tuga zadesila.

Vest da Matiji nije dobro prvo je čula njegova majka Olgica. Telefon je zazvonio dok je bila kod kuće, a Bojana je ta vest zatekla na poslu. Mališan je sa drugarima iz vrtića otišao na popodnevno spavanje, ali se iz tog sna nije probudio.

- Moram da kažem da su svi zaposleni u vrtiću reagovali najbolje što su mogli u ovoj stravičnoj situaciji, iako se piše svašta - priča jedan od Mitićevih komšija, sa čijim je sinom Mateja bio nerazdvojan. - Deo osoblja je usnulu decu iznosio iz prostorije, a Mateji je odmah ukazana pomoć.

Nažalost, ni pored masaže srca i veštačkog disanja pomoći nije bilo. I Hitna pomoć je stigla veoma brzo. Reanimiran je na licu mesta, a onda i u Tiršovoj, ali nije bilo spasa. Posle 45 minuta lekari su morali da konstatuju smrt.

JAUCI JAČI OD POSMRTNOG MARŠA

Poslednju poštu malenom dečaku odao je i veliki broj Bojanovih i Olgičinih kolega, a među njima su bili i zaposleni u Matejinom vrtiću i Snežana Petrović, direktorka Predškolske ustanove "Zvezdara". Dok je tužna povorka kretala iz dvorišta Mitića ka mesnom groblju u Donjem Bunibrodu, začuo se "Posmrtni marš", ali su tužnu melodiju nadjačali jauci i kuknjava. Nad dugom povorkom lebdelo je pitanje šta se zapravo dogodilo pa malog Mateje više nama. Umesto osmeha, ubuduće će za Mateju imati samo suze.