Naši radnici u Čečeniji: Prevareni, pokradeni i poniženi

Sudski proces u kome su morali da dokazuju da su završili kao robovi u Čečeniji, za 16 građevinaca iz Pčinjskog okruga bio je veoma traumatičan. Nakon svega što su preživeli u tom modernom ropstvu, gde su im životi visili o koncu, trebalo je na sudu ponovo, do tančina, da se prisete i ispričaju kako su preživeli pakao iz Groznog.

Mnogi i danas nerado govore o tome. Priznaju da po povratku iz Rusije imaju brojne psihičke traume, a i fizičko zdravlje im je prilično ugroženo. Jedan od njih, Dragan Trenčić, u međuvremenu je preminuo.

Za delo trgovine ljudima okrivljen je Goran Jović (45) iz Vranja. Njegovom saučesniku, koji živi u Rusiji, sudi se u odsustvu. Obojica su prvostepenom presudom oslobođeni za krivično delo trgovine ljudima.

- Teško mi je i da pomislim na sve što sam tamo preživeo. To je bio moj prvi odlazak u Rusiju. I sada kad se setim da smo tri meseca spavali na daskama, slušali pucnjavu oko nas i trpeli razna šikaniranja, šamare i pretnje, veoma se potresem. Takve stvari se ne zaboravljaju. Posle svega ne verujem ni u pravdu ni u sudstvo - razočarano priča Saša Kopčić, jedan od građevinaca. - Sećam se da smo četvorica kolega i ja ručno iskopali 160 kubika zemlje, nailazili smo na mine, rizikovali život, a vratili se bez dinara. I to srećni, jer smo izvukli žive glave - priča Kopčić.

Toplica Ignjatović iz Surdulice mnogo više iskustva, često je radio u Rusiji. Nakon dolaska iz Groznog ispričao je za „Novosti“, da mu je već prilikom ulaska u Rusiju bilo mnogo toga sumnjivo, ali da nije bilo povratka. Danas se suočava sa zdravstvenim problemima, pakao iz Rusije nikako ne zaboravlja:

- Dodatno me je dotukla prvostepena presuda u kojoj ima puno nelogičnosti, a u kojoj je navedeno da nije bilo trgovine ljudima. Država je zaboravila na nas. Nadničim i snalazim se nekako. Dobio sam od opštine jednokratnu pomoć po 5.000 dinara u dva navrata, i to je sve. Otišao sam kao zdrav čovek, a vratio se bolestan i nesposoban za rad - priča Ignjatović.

Pravni zastupnik radnika, advokat Mladen Vasić, smatra da je ovaj slučaj, kao jedan od retkih koji je završio na sudu zbog trgovine ljudima, vrlo bitan za zauzimanje jasnog stava po pitanju radne eksloatacije.

- Radna eksploatacija je česta pojava, jer mnogi zloupotrebljavaju težak materijalni položaj radnika i to uglavnom građevinaca - kaže Vasić.

Jelena Hrnjak iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima „Atina“, kaže da je ova organizacija od samog početka bila uključena u ovaj slučaj eksploatacije.

- Radili smo puno sa ovim ljudima i trudili se da im pomognemo. Angažovali smo advokata još dok je vođen istražni postupak. Sa svakim smo individualno radili, formirali mrežu zdravstvenih radnika kako bismo im pomogli da prevaziđu traume, potrudili se da dobiju socijalnu pomoć, dokumenta. Neke od njih smo snabdevali hranom, za neke pokušali da nađemo posao - nabraja Hrnjak.

Ima, međutim, i radnika koji ne žele da preuzmu na sebe ulogu žrtve, već samo žele da im se isplati zarađeni novac.

- Od 1992. godine radim po svetu i meni je taj odlazak bio sumnjiv, ali na nagovor nekih od radnika prihvatio sam posao. Ja sam keramičar i tamo sam radio na zgradi predsedničke rezidencije. Problem je što nam nisu isplatili ono što nam duguju. Ja sam imao 740 radnih sati, a dogovor je bio da se plaća šest dolara po satu. U tom trenutku mi je bilo najteže što ne mogu mojima da pošaljem novac, jer sam imao dva studenta u kući - priča Zoran Nikolić iz Vranja.

Priznaje da su uslovi za rad bili teški, ali „to je Rusija“ i tamo, prema njegovim rečima. vlada drugačiji sistem rada. On smatra da posle svega od sudskog postupka nema nikakve koristi.

- Nedavno sam razgovarao sa Goranom Jovićem. On i njegova supruga su mi obećali da će isplatiti novac koji mi duguju. Kakvu korist ja imam od toga da on ode u zatvor - pita se Nikolić.

Posle svega, sada svi čekaju odluku Apelacionog suda, koji treba da donese konačnu presudu.