NOVOSTI ISTRAŽUJU: Domaći farmeri bez šanse protiv uvozničkog lobija

PRIMARNU stočarsku proizvodnju u Srbiji uništava uvoznički lobi. Na prvom mestu su to megamarketi koji prodaju meso lošijeg kvaliteta i ucenjuju klaničare da davanjem određene količine robe za džabe plate ulazak u njihove vitrine, a robu im isplaćuju sa zakašnjenjem do 100 dana. Najslabija karika u tom lancu je domaći farmer preko čijih leđa se sve lomi.

Tako tvrde sagovornici "Novosti", agrarni stručnjaci. Naglašavaju da je dodatna teškoća to što u Srbiji ne postoji pravo tržište već monopol drže klaničari koji se međusobno dogovaraju i diktiraju otkupnu cenu mesa i takođe nabavljaju jeftiniju robu iz uvoza. Mali stočari i male klanice, tvrde, teško će moći da opstanu u sadašnjim tržišnim okolnostima.

Pročitajte još - Sa granice vratili 1.000 tona GM soje

Sagovornici našeg lista smatraju da je Ministarstvo poljoprivrede uradilo šta je moglo, dalo subvencije, ali da je neophodno ograničiti enorman uvoz mesa da bi domaći farmer mogao da opstane.

- Glavni problem je nepotreban, prekomeran uvoz, a primarnu stočarsku proizvodnju urušavaju hipermarketi koji prodaju bofl meso, ucenjuju klaničare, kasne sa isplatama - ističe Miloš Beuković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Saveza udruženja odgajivača svinja Srbije. - U našu zemlju je prošle godine ušlo gotovo milion svinja u formi svežeg, smrznutog i mašinski otkoštenog mesa (MOM) koje se dodaje u suhomesnate proizvode i najlošijeg je kvaliteta. Potrebno je ograničiti uvoz.

Milovan Ivanković, farmer i bivši predsednik Asocijacije stočara Privredne komore Srbije, tvrdi da "klanice imaju monopol, diktiraju cene" i naglašava da oni i hipermarketi uzimaju enormne marže, dok farmer jedva opstaje. Upozorava da će srpski stočar nestati ako se ne primene zaštitne mere u trgovini mesom sa EU i članicama CEFTA sporazuma.

S druge strane, u Ministarstvu poljoprivrede za naš list odgovaraju da se situacija na tržištu prati, a kada je potrebno interveniše se merama kao što su interventni otkup ili razmena, i dodaju:

- Kada je u pitanju kvalitet uvezenih proizvoda životinjskog porekla, inspekcija garantuje njihovu zdravstvenu i higijensku ispravnost.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u decembru 2018. godine imala 2,78 miliona svinja, što je najmanji broj od 1959. godine, a deceniju ranije, 2008, raspolagala je sa 3,59 miliona. U odnosu na 1999. (4,29 miliona) fond svinja smanjen je za 1,51 milion.

Dramatično smanjivanje broja stoke je rezultat opadanja koje traje dve i po decenije, a u proseku se kreće od 2 do 3 odsto godišnje. Dodatni udar predstavlja liberalizacija tržišta u koju je Srbija ušla januara 2009. godine, kada je počela dobrovoljno da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, a čije su odredbe od 2013. nastavile da se sprovode kao deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

VAKCINAŠKA GRUPA

GOVOREĆI o vakcinaciji protiv klasične svinjske kuge zbog koje ne možemo da izvozimo meso u zemlje EU, iako je poslednji slučaj te bolesti zabeležen pre skoro deceniju, profesor Beuković ističe da je najavljeno da će krajem oktobra biti ukinuta, ali delimično, po okruzima, kao i da je potrebno da nakon toga prođu dve godine da bismo mogli da izvozimo.

- Evropske zemlje su ukinule tu meru, a kod nas postoji lobi koji od toga živi, jer veterinari za vakcinaciju dobijaju novac od države - ističe profesor i dodaje da je ova vrsta prevencije obesmišljena jer mali farmeri ne vakcinišu svinje.