Penzioneri hit na tržištu rada

PENZIONERI nas leče, voze i nas i robu, grade naše puteve i domove ili nas uslužuju u trgovinama.... Stariji građani koji su odslužili svoj radni vek sada su veoma tražena radna snaga. Poslodavci ih hvale da su disciplinovani, vredni i posvećeni i spremni su da ih zaposle, uz sve doprinose i obaveze koje plaćaju i za ostale radnike. Iza svega je višegodišnji problem sa nedostatkom određenih kadrova i velikim odlivom mladih iz Srbije.

Danas nije neuobičajeno i da autobusom upravljaju stariji od 65 godina. Po čitavom svetu teretnjake voze srpski vozači, a mnogi među njima su u poznim godinama koji su pošteno odradili svoj radni vek. U proteklih godinu dana često iza rashladnih vitrina u mesarama velikih trgovinskih kuća rade mesari sa višegodišnjim iskustvom, a mnogi su na platnom spisku penzijskog fonda.

Nedavno je trgovinska kuća "Univereksport" potražila radnike među svojim najstarijim kupcima. Na reklamnim listićima "Pored penzije i posao bez tenzije", koje su delili po svojim supermarketima, nude najstarijim sugrađanima četvoročasovno radno vreme, uz sve pripadujuće zakonske obaveze prema državi.

- Interesovanje penzionera je veliko, a sa svakim prijavljenim ćemo posebno napraviti plan rada prema njegovim obavezama - kaže Olivera Ćirković, iz kompanije "Univereksport". - Mnogi će tako dobiti mogućnost da uz dodatni staž uvećaju svoje penzije, jer i za njih važe sve obaveze prema državi kao i za sve radnike. Nedostatak trgovaca nije samo problem naše kuće.

Prema njenim rečima, posebno je teško naći određene kadrove poput mesara i radnike na delikatesu. Kako tvrdi, naći radnike u velikom gradu kao što je Beograd nije takva muka kao pronaći trgovca u Novom Sadu ili Subotici. U tim gradovima je odliv ljudi posebno veliki protekle tri godine.

- Na razne načine smo pokušali da radnike motivišemo za posao. Povećavali smo plate i pre dve godine i lane, pa i ove godine. Naš posao nije lak, ali je prosek veći od republičkog proseka plate. U mnogim sredinama smo angažovali i autobuse da nam prevoze ljude po okolnim selima - kaže Olivera Ćirković.

PROČITAJTE JOŠ - Siniša Mali: Novac koji smo uštedeli vraćamo građanima

Ne postoje zakonska ograničenja kojima se striktno određuje koliko godina posle penzionisanja neko može da bude radno angažovan. Penzioneri mogu ponovo da se zaposle po ugovoru o radu, o delu, autorskom ugovoru, i da primaju i dalje penziju. Nešto su drugačiji uslovi za invalidske i porodične penzionere. Prvi mogu da rade po ugovoru o delu ili na privremeno-povremenim poslovima, a da pritom ne rizikuju poziv na kontrolni pregled. Kod drugih, važi pravilo da rade po ugovoru o delu pod uslovom da im ugovorena mesečna naknada nije viša od najniže osnovice osiguranja u tom momentu. Ukoliko je naknada viša od tog iznosa obustavlja im se privremeno isplata penzije, sve dok rade. Posle toga mogu opet da dobiju penziju.

Zaposleni penzioneri nisu u obavezi da se svake godine prijavljuju Fondu PIO i obaveštavaju ga da nastavljaju da rade.Ukoliko poslodavac zaposli penzionera po bilo kom osnovu, kao što su radni odnos, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi, ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za sve ostale zaposlene. Doprinos se plaća po stopi od 26 odsto na zaradu, odnosno na osnovicu osiguranja i ta stopa se ne umanjuje bez obzira na to da li je u pitanju osiguranik - zaposleni ili korisnik starosne penzije. Na osnovu tih uplata doprinosa, zaposleni korisnik starosne penzije može, po prestanku osiguranja, odnosno kada odluči da potpuno prestane da radi, a posle najmanje godinu dana zaposlenja, da podnese zahtev za ponovno određivanje starosne penzije.

Propisi nalažu da Fond korisniku utvrdi povoljniji iznos penzije. Iako su dodatno radili, to ne znači automatski da će im penzija biti uvećana. Ukoliko ih je novi poslodavac prijavio na minimalac, što je najčešći slučaj, ili na zaradu nižu od one koju su imali, uvećanja čeka neće biti. Prema propisima, invalidski i porodični penzioneri nemaju pravo na preračun penzije.

DEFICIT MEDICINSKOG OSOBLjA

SRBIJA se već godinama suočava sa nedostatkom medicinskog osoblja, jer većina odlazi u inostranstvo. Deficit ovih kadrova je toliko veliki da državne bolnice pozivaju i penzionisane medicinske sestre.

- Prošle godine sam otišla u penziju, ali sam ubrzo počela da radim kod privatnika - kaže nam Svetlana P. iz Beograda. - Nedavno sam dobila ponudu da se vratim na državnu kliniku u kojoj sam odradila čitav radni vek.

DETALjNE EVIDENCIJE NEMA

NIKO danas nema precizne podatke o broju penzionera koji su se vratili na posao. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovu podnetih zahteva za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža, procenjuje da ih je bilo približno dva odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji, odnosno nešto više od 34.000 ljudi. Međutim, ovime su obuhvaćene samo osobe koje se zapošljavaju po ugovoru o radu, dok detaljna evidencija o zaposlenima preko ugovora o delu ili na crnom tržištu, gde ih je najviše, ne postoji.

VREDNI I DISCIPLINOVANI

PROFESOR menadžmenta ljudskih resursa Živka Pržulj, sa Beogradske bankarske akademije, kaže da su za ljude koji imaju decu plate u trgovini nedovoljne, pa pokušavaju da se zaposle na drugim mestima.

- Penzionerima uz sigurno primanje dobro dođe i dodatna zarada, iako ona nije velika - objašnjava Pržulj. - Poslodavcima odgovara takav kadar, jer su to ljudi koji imaju radne navike i bolji su i disciplinovaniji radnici. Očigledno se oseća deficit radne snage, a to je posledica i odlaska mladih iz zemlje. U Srbiji je kruto shvatanje radnih odnosa i treba omogućiti, kao u svetu, da svako ko hoće da radi, može da radi.