Bura zbog predloga da se u penziju ide tek posle 75. godine

PREDLOG da se u narednih 16 godina uvede pravilo da se pravo na penziju stiče posle 75. rođendana, izazvalo je pravu buru među zaposlenima, ne samo u Velikoj Britaniji, gde bi najpre mogli da primene ovaj zakon, već i u celoj Evropi. Jer, ukoliko ova ideja zaživi u ostrvskoj državi, mogla bi da se "prenese" i na kontinent.

Naime, u Velikoj Britaniji su predložili da se do 2028. godine podigne starosna granica na 70 godina, a do 2035. godine na 75 godina. U Velikoj Britaniji je već prihvaćeno da se u penziju ide sa 68 godina. Problem je što stotine hiljada ljudi od 50 do 64 godine u Britaniji nije "ekonomski aktivno".

PROČITAJTE JOŠ -„Švajcarski model” u novčanik penzionera donosi 1.315 dinara

Dobra vest je da ljudi sve duže žive, a loša vest je da penzioni sistemi širom sveta to ne mogu da izdrže i da se granica za odlazak u mirovinu drastično pomera.

Broj stanovnika starijih od 65 godina je sve veći, naročito u Evropi. Porast starih se poslednjih godina kreće od 4,9 odsto, u Finskoj i Malti, do 1,3 odsto, u Nemačkoj. Dok je sve više Evropljana starijih od 65, sve je manje mlađih od 15 godina, pa je Eurostat nedavno objavio procene do 2100. godine i zaključio da će ljudi živeti pet i po godina duže nego što žive danas. Istraživanje pretpostavlja da će do 2040. godine biti 525 miliona Evropljana, a do kraja veka će Evropa imati 492 miliona stanovnika. Prosek godina stanovništva će se sa 43 godine povećati na 49 godina. Najviše će rasti broj starijih od 80 godina, i to za dva i po puta, pa će iznositi 14,6 odsto. Uporedo s porastom broja penzionera biće i sve više ljudi koji će zavisiti od tuđe pomoći, dok će broj radnog stanovništva padati.

- Kod nas su veliki izazov, kao i u drugim evropskim zemljama, sve duži životni vek, činjenica da se rađa manje dece i to što ima sve više migracija - kaže mr Nadežda Satarić iz organizacije "Amiti". - Sve to uslovljava nedostatak radne snage, s jedne strane, ali i veliki pritisak na penzijske fondove, s druge strane. Otuda će biti neminovno da i kod nas počne da se razmišlja o produženju radnog veka iznad 65 godina, kako je to prema sadašnjim zakonskim rešenjima. To će morati da se desi uprkos činjenici da je kod nas životni vek kraći za pet godina u odnosu na razvijene evropske zemlje.

Ono što bi trebalo uvesti su fleksibilne šeme rada, koje u sadašnjim uslovima ne postoje, i dodatno prilagođavanje uslova rada starijim radnicima. Potrebno je ostaviti mogućnost da stariji radnici imaju kraće radno vreme, mogućnost da, ako to priroda posla dozvoljava, rade od kuće... Za one koje se ponovo angažuju nakon odlaska u penziju, da ponovni obračuni pezija budu po drugim formulama, koje će biti stimulativnije i garantovati povećanje penzije u skladu sa uplaćenim doprinosima.

Penzioni sistem Srbije i dalje se puni uplatama doprinosa zaposlenih, a da bi bio na zdravim nogama, potrebno je da tri i po radnika "izdržavaju" jednog penzionera. U Srbiji je taj odnos jedan prema jedan. Privredni rast zavisi od snage radno sposobnog stanovništva, a neka crna predviđanja MMF kažu da će Srbija do 2050. godine ostati bez petine (900.000) radno sposobnog stanovništva. Razlog je starenje stanovništva, a odliv radne snage je na drugom mestu.

Satarićeva kaže da postoje drugi načini kako može da se produži radni vek a da se ne ospori pravo onima koji žele da rade do smrti i uporedo pomogne onima koji to ne mogu.

- Kod nas i sada ne postoje ograničenja za korisnike starosnih penzija da rade i posle momenta penzionisanja, uz istovremeno primanje i penzije - ističe Satarićeva. - Činjenica je da kod nas zakon nije stimulativan u tom pogledu, pa će se mnogi penzionisani radnici ili stručnjaci razmisliti o tome da li im se isplatili da dodatno rade kod nas za male plate i bez velike šanse da im se kod ponovnog preračuna penzije, nakon prestanka dodatnog angažmana uz plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ona i uveća. Doduše, ona neće biti smanjena. Otuda se penzionerima više isplati da odu u inostranstvo ako žele ili imaju potrebu da rade, jer će tamo sigurno više zaraditi.

Međutim, stiče se utisak da će ponovo ista, trenutno radno sposobna generacija podneti najteži teret za državu i raditi sa osećajem neizvesnosti da li će u budućnosti biti penzije. To su ljudi koji su preživeli raspad zemlje, rat, tranziciju i ekonomsku krizu. Takođe, ovo je prva generacija u Srbiji koja radi dva posla, a takvih je, prema podacima Evropskog statističkog zavoda, 195.000 radno sposobnih.