Prepečenica nema kontrolu

U SRBIJI skoro da ne postoji turistička manifestacija na kojoj ne može da se pronađe domaća rakija bez akciznih markca. Čak i u centru Beograda! Nadležne institucije očigledno ne mare mnogo za to, jer osim što država gubi novac od akcize, građani ne mogu da budu sigurni ni u zdravstvenu ispravnost tog proizvoda. Takav alkohol nije poreklom iz registrovanih radnji za tu delatnost, pa samim tim ne poseduje ni potrebne papire.

- Suštinski problem je taj što je to proizvod na koji nije plaćena akciza i porez, a uz to, ona nije prošla nikakvu zdravstvenu proveru - upozorava Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića Privredne komore Srbije. - Sa staništa bezbednosti to je rizičan proizvod. Takva prodaja remeti tržišne uslove. I na kraju, to je nelegalan proizvod. Takva rakija često se provlači uz prodaju domaćih proizvoda, džemova, suvenira...

PROČITAJTE JOŠ - “NOVOSTI” SAZNAJU: Rakija na srpsko tržište izlazi iz ilegale

Zanimljivo je i to što niko od nadležnih inspekcija ne kontroliše mnogo montažne kućice, tezge, pa čak ni lokale koji se zakupljuju za prodaju domaćih proizvoda. Tako, često uz "domaću ljutu" mogu da se provuku i mesne prerađevine, bez ikakvih pratećih papira.

- Zakon je zabranio prodaju alkoholnih pića na pijacama i prostorima koji nisu predviđeni za to - ističe Urošević. - To je pitanje za poresku i poljoprivrednu inpspekciju. Ne sme da se stavi u promet nešto što ne dolazi od registrovanog proizvođača. A da bi neko bio u registru proizvođača jakih alkoholnih pića, mora da ima registrovanu firmu ili preduzetničku radnju. Tačnije, mora da ima akciznu markicu. Takvi proizvodi često nisu pravilno ni deklarisani, pa se tu daje lažna informacija potrošaču o robi.

PROČITAJTE JOŠ - Srpska šljivovica za Amerikance

Kako nam je ispričala Sonja Broćeta, direktor marketinga destilerije "Zarić", legalno tržište jakih alkoholnih pića je više nego ugroženo ovakvom prodajom. Naime, sama cena te rakije govori o njenom kvalitetu. Jer ako se sabere cena akcizne markice od 128 dinara po litru, pa PDV 20 odsto na cenu, ambalaža, etiketa, radna snaga i cena samog voća, taj proizvod ne može da košta manje od hiljadu i nešto dinara.

- Za litar kvalitetne rakije od šljive potrebno je 12 kilograma ovog voća, za dunju od 12 do 14, kajsija i kruška od 10 do 14 kilograma, a samo je kilogram dunje prošle godine bio između 50 i 60 dinara kilogram - objašnjava Broćeta. - Sve što je ispod hiljadu i nešto dinara u radnji je čist metil-alkohol, kom su dodati miris i ukus. Ovom problematikom treba da se bave ministarstva finansija i poljoprivrede i da njihove službe to kontrolišu. Država mnogo gubi na akciznoj robi, koja se prodaje na taj način.

U Poreskoj upravi kažu da su prilikom kontrole maloprodajnih i velikoprodajnih objekata veoma retko utvrđeni poreski prekršaji ovog tipa, dok je kod ugostiteljskih objekata bilo primera prometa alkoholnih pića bez akcizne markice. U tim slučajevima piće je oduzeto i podnete su prijave.

- S obzirom na to da promet akciznih proizvoda bez akciznih markica predstavlja nedozvoljen promet akciznim proizvodima, u pitanju je krivično delo kojim se u okviru Poreske uprave bavi Sektor poreske policije - kažu u Poreskoj upravi. - Za prvih šest meseci ove godine oduzeto je 20.000 litara alkoholnih pića. Krajem aprila ove godine, inspektori Poreske policije u saradnji sa organima MUP uhapsili su troje ljudi u Subotici za koje postoji osnovana sumnja da su oštetili budžet Srbije za ukupno 160 miliona dinara, čineći malverzacije sa proizvodnjom i prometom alkoholnih pića.

Kako navode u saopštenju, prodaja alkoholnih pića na improvizovanim tezgama, zelenim površinama, na vašarima i sličnim manifestacijama u nadležnost je drugih državnih inspekcijskih službi.

Ostaje nejasno zbog čega se sva akcizna roba očigledno ne kontroliše na isti način. Jer da je tako, na tezgama ne bi mogla da se nađe rakija bez akcize, kao što gotovo nigde ne mogu da se nađu duvan i cigarete bez "markice".