Tabaković: Narod veruje u naš dinar

AKTIVNO i pažljivo pratimo kako banke postupaju u konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima u evro i svakako ćemo sprovesti kontrole. Ako utvrdimo nepravilnosti, naložićemo njihovo otklanjanje bez obzira na zaključen ugovor o konverziji. To znači da potpisivanjem ugovora o konverziji, banka nije zaštićena od mera koje NBS može da preduzme, a korisnici će i dalje imati prava koja su im garantovana posebnim zakonom.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, i pojašnjava da je Zakonom o konverziji propisano da primenu nadzire NBS, ali ne po pojedinačnim pritužbama korisnika već u skladu sa Zakonom o bankama, u postupku kontrole. Takvo rešenje je bolje jer u postupku po Zakonu o bankama NBS ima mnogo šira ovlašćenja.

PROČITAJTE JOŠ: Tabaković: Kupovina zlata učvršćuje stabilnost

* Očekujete li da se banke više okrenu finansiranju u dinarima, s obzirom na to da je naša valuta stabilna već duže vreme?

- Osim što obezbeđujemo stabilnost cena i jačamo finansijsku stabilnost, sprovodimo i aktivnosti usmerene na razvoj domaćeg dinarskog finansijskog tržišta, uz promociju i podsticanje instrumenata zaštite od deviznog rizika. Sve to ima za cilj obezbeđivanje odgovarajućeg ambijenta za povećanje stepena dinarizacije kredita, što se i odrazilo kroz povećanje učešća dinarskih u ukupnim kreditima u proteklom periodu.

* Da li nas očekuje dodatni pad kamatnih stopa na kredite u dinarima? A, kada je reč o evrima - kakve su prognoze?

- Prosečna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi i stanovništvu u aprilu je iznosila 8,5 odsto i niža je za 10,2 procentna poena u odnosu na maj 2013, na šta je ključno uticalo ublažavanje monetarne politike NBS. Padu kamata doprinela je i pojačana konkurencija. Kada je reč o kreditima u evrima, kamatne stope su niže za 4,6 procentnih poena, i u aprilu su iznosile 3,9 odsto za stanovništvo i 2,7 odsto za privredu. Najveći deo tog pada rezultat je pada premije rizika zemlje. Na kretanja kamata na međunarodnom finansijskom tržištu u narednom periodu odražavaće se monetarna politika vodećih centralnih banaka. ECB je najavila da do kraja godine neće menjati svoje ključne kamatne stope. Po tom osnovu može se očekivati i da će uslovi zaduživanja još neko vreme ostati povoljni.

* Sledi prodaja Komercijalne banke, najavljeno je i rešavanje pitanja Srpske banke. Kakvi su planovi sa Poštanskom štedionicom?

- Bankarski sistem je, prema svim kriterijumima, stabilan, visoko likvidan i adekvatno kapitalizovan. Posebno važno je što je udeo problematičnih kredita na istorijski najnižem nivou od kada se prati ovaj pokazatelj, 5,5 odsto na kraju marta. NBS najmanje jednom godišnje utvrđuje listu sistemski značajnih banaka i od njih se zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital, u zavisnosti od stepena sistemske značajnosti. Odluka o tome da li će i kada doći do prodaje kapitala u državnim bankama, prevashodno zavisi od opredeljenja Vlade koja i upravlja tim kapitalom. Poštanska štedionica svoje aktivnosti uspešno usmerava ka poslovanju sa fizičkim, mikro i malim pravnim licima.

* Koji procenat deviznih rezervi čine zlatne poluge čije ste povećanje najavili? Koliko je to važno?

- NBS raspolaže sa 20,81 tonom zlata ili 6,7 odsto deviznih rezervi, ukupne vrednosti 766,4 miliona evra. Od 2012. godine do sada kupili smo gotovo sedam tona zlata. Od susednih zemalja samo Rumunija, Bugarska i Mađarska imaju veću količinu zlata. Donošenje svih odluka zasnivamo na detaljnim analizama, pa je i zlato predmet kontinuiranog praćenja i analize, i nastavićemo sa praksom kupovine poluga zlata. Time dodatno ojačavamo finansijsku stabilnost države, i njenu sposobnost da odgovori na sve ekonomske izazove.

* Da li se sada više plaća nacionalnom "dina" karticom i kada će moći da se koristi u inostranstvu?

- Prema podacima dobijenim od banaka, ukupan promet "dina" karticama u martu 2019. veći je za više od 60 odsto u odnosu na jun 2018. Sa ciljem omogućavanja plaćanja domaćim karticama u inostranstvu, potpisali smo ugovor sa dva velika kartična sistema - Discover Financial Services i UnionPay. Aktuelno je i omogućavanje prihvatanja DinaCard čip kartica na prodajnim mestima i bankomatima od strane banaka prihvatilaca. Takođe, u skladu sa najavama banaka, od narednog meseca se očekuje izdavanje DinaCard čip kartica korisnicima. Sve više je i domaćih sajtova na kojima može da se plaća "dinom" - sada ih je više od sto.

* Koliki priliv direktnih stranih investicija očekujete u 2019. s obzirom na to da se u prvom kvartalu beleži povećanje?

- Mi se zasada držimo konzervativne projekcije da će priliv stranih direktnih investicija biti na nivou prošle godine, ako se izuzmu privatizacije, odnosno jednokratni prilivi. Procenjujemo da će, kao i u prethodne četiri godine, neto priliv SDI i u narednim godinama u punoj meri pokriti deficit tekućeg računa platnog bilansa i doprinositi održivosti spoljne pozicije zemlje.

PROČITAJTE JOŠ: Nedimović: Meso bezbedno, kompanije da se prilagode pravilima

* Pošto su kamatne stope na štednju u evrima na nivou statističke greške, šta savetujete ljudima sa viškom novca?

- Odluka građana o tome gde će uložiti novac zavisi od ličnih sklonosti i potreba, ciljeva i planova. Naše analize pokazuju da je štednja u dinarima isplativija od devizne štednje i u dugom i u kratkom roku. U prilog dinarskoj štednji idu ne samo više kamate, već i niska inflacija i relativna stabilnost kursa, kao i neoporezivanje prihoda od kamate. Štednja stanovništva, i pored niskih kamata, nastavila je da raste na nove najviše vrednosti. Krajem aprila dinarska štednja bila je 66,8 milijardi dinara, a devizna 10,3 milijarde evra. Ulaganje u državne hartije od vrednosti takođe se smatra jednim od najsigurnijih oblika ulaganja.

PRIVREDNI RAST DIKTIRA VLADA

* MOŽE li biti suvereniteta i privrednog rasta bez snažne državne banke? Ima li opasnosti da rast diktiraju strane banke?

- U Srbiji je od 26 banaka 19 u većinskom vlasništvu stranih lica, pri čemu su sve zasebna pravna lica i posluju po propisima koji važe kod nas. Koncepti suvereniteta države i privrednog rasta su previše sadržajni i složeni da bi se mogli sagledati samo iz ugla postojanja banke u vlasništvu države. Privredni rast diktira Vlada svojom ekonomskom politikom, ali je nesporno da je podrška finansijskog sektora tom rastu izuzetno značajna.