Remont naftaša spustio rast BDP na 2,3 odsto

RASTU bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju, koji je procenjen na 2,3 odsto, najviše je doprineo rast usluga. One učestvuju sa skoro 60 odsto u bruto domaćoj vrednosti, a rasle su 3,4 odsto. Građevinarstvo je poraslo 11,7 odsto, ali je njegov uticaj na ukupan rezultat - manji.

- Da nije bilo dva efekta, rast BDP bi bio od tri do 3,5 odsto - smatra Miladin Kovačević, direktor Republičkog statističkog zavoda. - Jedan je uticaj NIS-a, a drugi šteta koju trpimo zbog prištinskih taksa.

Srpska industrija je u martu proizvela 2,3 odsto manje proizvoda nego u istom mesecu lane. Najveći je pad u prerađivačkoj industriji - čak 5,9 odsto. I to pre svega, kako ističu ekonomisti okupljeni oko Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), zbog remonta i zaustavljanja proizvodnje u Naftnoj indsutriji Srbije. Ova pauza je imala negativan uticaj od čak 7,7 odsto na učinak prerađivačke industrije. Delimično ju je poništio dobar rezultat šest sektora.

PROČITAJTE JOŠ: Vučić: Reformama do rasta BDP od 7 odsto

U "minusu" su bili i hemijska industrija, proizvodnja električne opreme, proizvodnja motornih vozila i prikolica, kao i odevnih predmeta i hrane.

- Od 24 oblasti prerađivačke industrije, 13 je zabeležilo pad, a 11 porast - objašnjava Stojan Stamenković, jedan od autora MAT. - Ukupan pad od blizu šest odsto na prvi pogled deluje alarmantno, ali je on uslovljen proizvodnjom u šest oblasti. Ključan je uticaj remonta u NIS-u. To se dešava svake druge godine, obično u septembru. I utiče od četiri do sedam odsto. Da zastoja nije bilo, prerađivačka industrija bi rasla 1,5 odsto. Ali to je incidentni poremećaj, naftna industrija ubuduće neće imati negativan uticaj.

SLABA POTRAŽNjA ELEKTRIČNIH APARATA

U martu je proizvodnja električnih aparata za domaćinstvo pala 22 odsto, a najverovatnije je posledica pada tražnje. Mart nije doneo nikakav oporavak u proizvodnji automobila. U prvom tromesečju, proizvodnja je prepolovljena.