DOMAĆEG KROMPIRA NI ZA LEK: Sve manje seje, sve proizvedeno smo prodali

UPRKOS tvrdnjama proizvođača iz zapadne Srbije, domaćeg krompira nema ni za lek! Male zasejane površine pod ovim povrćem, širom naše zemlje, čak i kada su prinosi rekordni, ne mogu da zadovolje naše potrebe. Zalihe domaćeg krompira trenutno su vrlo male, pa se otvorio prostor da veće količine stignu iz uvoza. Sve češće, kamioni sa ovim povrćem dolaze i iz daleke Rusije, jer je tamo cena povoljnija. To se, međutim, nije prelilo na cene u našim radnjama, jer mesecima kilogram košta oko 100 dinara.

Pročitajte još - PROIZVOĐAČI KROMPIRA KIVNI: Uništiće nas uvoznički lobiji

Kako objašnjavaju stručnjaci, mnogi izvoznici jabuka, koji prevoze ovo voće za tržište Rusije, kako se ne bi vraćali "prazni", dovoze krompir. Propusta, međutim, u tom uvozu, kako tvrde, ima na svakom koraku, jer kontrole gotovo i da nema.

- Čitav uvoz konzumnog krompira ne rade neke ozbiljne i dobre firme - upozorava Ratko Vukičević, direktor kompanije "Agromobil", koja se bavi proizvodnjom i uvozno-izvoznim poslovima. - Na našem tržištu nema značajnijih količina krompira i to je istina. Naš krompir smo uglavnom prodali. I kada imamo veliki i rekordni prinos, mi ne možemo da obezbedimo količine za naše potrebe. Problem je što malo sadimo, a deo ide u izvoz. Ranije smo mnogo više izvozili - u Albaniju, Bugarsku i Makedoniju. Uz to, ove godine se i otvorila priča oko izvoza, jer zemlje koje ga proizvode su podbacile zbog suše, pa zato smo mogli i da prodamo naš. Svakako, da nije bilo tako, ovde bismo ga prodali i bila bi cena mirnija, a i tržište stabilnije.

Prema njegovim rečima, proizvođači u Srbiji su uništeni uvoznom robom po damping ceni i zato ne možemo da proizvodemo krompir ni za sopstvene potrebe.

- Ne možemo možda da zabranimo uvoz, ali treba pojačati kontrolu, jer ne znamo da li je zaražen ili ne - kaže Vukičević. - Nemamo ni naše sorte semenskog krompira, za to je potrebna logistika države. Onda i kad uvozimo semenski, ne možemo nove sorte koje se rade u Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj, jer ovde treba da prođu dve godine od ispitivanja.

Goran Đaković, urednik "Agrobiznis magazina", kaže da u Srbiji nema krompira za izvoz. Poslednjih nedelja zainteresovani kupci iz Grčke pokušavaju da nađu krompir iz Srbije, ali bezuspešno.

Slali smo proizvođačima da ponude cenu i količine za kupca iz Grčke ali su nam rekli da nemaju više krompira na zalihama - ističe Đaković. - Velika potražnja je i za semenskim krompirom ali ni njega nema, naročito kada su u pitanju sorte popularne arizone. Slobodno tržište podrazumeva da roba može da se uvozi i izvozi, tako da nema ništa sporno sa uvozom krompira iz Ruske Federacije. Naročito ako će to uticati na smirivanje cene koja je otišla previsoko.

Pročitajte još - Sad ruski krompir obara srpske cene

Kako objašnjava Đaković, u Evropi je nestašica, kako krompira, tako i luka i šargarepe. Naši proizvođači treba da nauče da se ovakve godine dešavaju i da naša zemlja nije bila spremna što se tiče robe, kako bismo zabeležili pozitivan saldo u narednih pet godina, a ne samo u ovoj.

- U poljoprivredi se prihodi i rashodi najbolje vide na petogodišnjem proseku - govori Đaković. - To znači ne kako sada radim, već kako sam radio prethodnih pet godina.

Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja je prošle godine izvezla 2.791 tonu krompira, dok je u 2017. godini ta cifra premašila 17.500 tona krompira. Najveće količine krompira izvoze se u Bosnu i Hercegovinu. Kada je reč o uvozu, prošle godine Srbija je uvezla 31.667 tona krompira i to najviše iz Holandije i Belgije.

OD PRIJEPOLjA DO BEOGRADA-TRI PUTA VIŠE

POLjOPRIVREDNI proizvođači iz Prijepolja smatraju da između proizvodnje i prodaje stalno treba da postoji dogovor, a to podrazumeva usku saradnju između ministarstava poljoprivrede i trgovine. Kako kažu, ne radi se samo o krompiru, već i o drugom povrću, kao što su luk, beli i crni, šargarepa i pasulj.

- Naš krompir, kada ga proizvedemo i prodamo trgovcima, košta od 25 do 35 dinara - kaže nam Stevan Žunić, poljoprivrednik iz Prijepolja. - Nije nam jasno kako je onda u Beogradu njegova cena 100 ili 120 dinara. On na tržištu ne bi trebalo da košta više od 50 dinara.