Siniša Mali: Realno je da i dogodine rastu zarade i penzije
26. 11. 2018. u 08:00
Ministar finansija: Ako porast privrede bude po stopi od 3,5 do četiri odsto, to je izvesno. Rekordno izdvajanje od 220 milijardi dinara za kapitalne investicije
Foto Ž. Knežević
ODRŽATI ovako visoku stopu privrednog rasta domaći je zadatak za sve nas u Vladi. Da bi to bilo moguće neophodan je rast lične potrošnje, za šta je preduslov povećanje penzija i plata. Jer, kroz veću potrošnju, aktiviraće se i nova proizvodnja i pospešiti privredni rast.
Ovim rečima ministar finansija Siniša Mali ističe značaj porasta životnog standarda koji je, kako kaže, jedan od tri osnovna elementa novog budžeta za 2019. godinu.
- U oktobru smo već započeli sa isplatama penzija koje su u odnosu na 2014. godinu veće za osam do 13 odsto. U tu svrhu za iduću godinu izdvojeno je 563 milijarde dinara, što je 35 milijardi dinara više nego u 2018. godini.
* Da li je poznat datum isplate jednokratne pomoći penzionerima?
- Početkom decembra će biti isplaćena jednokratna pomoć svim penzionerima u iznosu od 3.000 dinara, za šta je izdvojeno 5,24 milijarde dinara. To je najnovija i lepa vest, a kada je reč o sledećoj godini, sve zavisi od postignutih ekonomskih rezultata. Prihodi budžeta su planirani konzervativno i očekujem da će biti prostora za to.
* Hoće li biti dodatnog povećanja penzija u 2019, s obzirom na to da je ukinuto usklađivanje sa rastom cena?
- Zajedno sa MMF radimo na novoj formuli za indeksaciju i ona će biti primenjena od 2020. godine. Pre fiskalne konsolidacije penzije su se dva puta godišnje usklađivale sa inflacijom. Sa puno optimizma ulazimo u 2019. i činimo sve da se i dogodine stvore uslovi za povećanje plata i penzija, jer to i jeste osnov naše politike. Ako naša ekonomija bude rasla po stopi od 3,5 do četiri odsto sledeće godine, to je apsolutno realno.
PROČITAJTE JOŠ - Srbija ide ka zlatnom dobu
* Koliko novca je budžetom predviđeno za rast plata u 2019?
- Rast plata u javnom sektoru je od sedam do 12 odsto, a u javnim preduzećima i javnim komunalnim za pet odsto. To su dodatne 33 milijarde dinara. Rast plata je za medicinske tehničare 12 odsto, lekare 10 odsto, zaposlene u prosveti devet odsto, koliko je predviđeno i za policiju i vojsku. Carinici i poreznici će dobiti uvećanje od 8,5 odsto, opšta administracija sedam procenata, a javna preduzeća pet odsto.
* Šta ste predvideli za kapitalne investicije?
- To je drugi element budžeta. Znate, kod investicija u građevinarstvu multiplikator je dva - za svaki dinar koji uložite, dva dinara vam se vrate u rastu BDP, jer aktivirate mnogo drugih grana koje rade zajedno sa vama. Ukupno je planirano 220 milijardi dinara za kapitalne investicije, koje su rekordno velike. Tu su detaljni projekti, od Moravskog koridora, puta Preljina - Požega, preko završetka obilaznice oko Beograda, Surčin - Obrenovac, završetak rekonstruktcije kliničkog centra u Beogradu, izgradnja naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu... Takođe, nikada veći budžet za kancelariju za javna ulaganja Marka Blagojevića, što omogućava bukvalno stotine novih i škola i obdaništa, bolnica po Srbiji. Tu su i subvencije - za poljoprivrednike su one veće za nekoliko milijardi dinara.
* Menjali ste čak 27 zakona iz svog resora, koji su upravo pred poslanicima?
- Upravo je treći element budžeta podizanje konkuretnosti i atraktivnosti naše privrede kroz dva seta mera. Jedan je usmeren na smanjenje opterećenja zarada - ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca i čitav niz poreskih zakona sa poreskim podsticajima koji našu ekonomiju treba da učini konkuretnijom i atraktivnijom, da pospeši ulaganje postojećih investitora i da dovede nove investitore. Tako ćemo smanjiti nezaposlenost, obezbediti dodatne prilive u budžet kroz poreze i doprinose, što, opet, znači više para za plate i penzije. Tek tada smo taj točak investicija zavrteli na pravi način. Sva tri ova elementa budžeta treba da doprinesu jakom rastu naše ekonomije 2019. godine, a onda ćemo da vidimo na koji način i šta treba da menjamo, kako bismo dalje nastavili da rastemo. Ovo je budžet koji kroz odgovornu potrošnju daje pravi stimulans razvoju naše privrede.
* Koje ključne izmene donose ovi zakoni?
- Reč je o setu reformskih zakona - o porezima na imovinu, na dobit preduzeća, na dohodak građana, o porezu na javnu svojinu, zakon o naknadama... Ponosan sam na ovaj set zakona. Slušali smo savete privrednika u oblasti rasterećenja nameta na rad, objedinjavanja naknada radi njihove predvidljivosti i ubrzanje amortizacije kako bi mogli ranije da, na teret države, otpišu mašine koje su kupili, pošto im se za toliko umanjuje porez na dobit. Tako mogu češće da obnavljaju opremu. Dosta podsticaja odnosi se i na IT zajednicu. Između ostalog, iz oporezivanja smo izuzeli ulaganje u udele u startapovima, da bismo podstakli investiranje i dali šansu mladima da ostanu ovde. Računam da će zakoni biti usvojeni do 7. decembra, uključujući i ovaj o budžetu.
PROČITAJTE JOŠ - Mali: Povišice plata i penzija neće ugroziti budžet
* Kako ćemo, iz ugla budžeta, završiti ovu godinu?
- Treću godinu zaredom završavamo sa suficitom, koji će ovaj put biti 0,6 odsto BDP, odnosno oko 28 milijardi dinara. Stopa rasta BDP za prvih devet meseci je 4,5 odsto, po čemu smo među pet najboljih ekonomija u Evropi. Nezaposlenost smo smanjili sa 25,9 odsto, koliko je bilo u 2013. na sadašnjih 11,9 odsto. To je i dalje visoko, ali trend je jasan. Pada i udeo javnog duga. Sada je na 56 odsto BDP, a očekujem da do kraja godine bude na 51, možda čak i 50 odsto.
* Hoćete li iz suficita otplatiti deo javnog duga?
- Već smo isplatili stari dug prema Ruskoj Federaciji od 70 miliona evra. Sada, 3. decembra, imamo dospeće od milijardu i 30 miliona dolara, po osnovu izdatih obveznica. Novac već imamo na računu i to ćemo isplatiti bez problema, što će nam smanjiti neto dug.
* Koliko nam dospeva na naplatu sledeće godine?
- U 2019. godini nam dospeva za otplatu duga ukupno 386 milijardi dinara, od čega se na otplatu hartija od vrednosti odnosi 287 milijardi dinara. Tokom prethodnih godina došlo je do značajnog pada troškova zaduživanja po osnovu dinarskih i evro denominovanih hartija od vrednosti. Produžene su ročnosti emitovanih državnih hartija od vrednosti, a smanjene su prosečne izvršne stope po kojima se zadužila Republika Srbija. Sličan trend se očekuje i u sledećoj godini.
* Koji resor je zahtevao najviše novca za 2019. godinu?
- Svako je dobio manje nego što je tražio, ali je svako dobio za ono što je imalo smisla - što s jedne strane pomaže direktno građanima Srbije i utiče na njihov kvalitet života, a s druge doprinosi rastu naše ekonomije. Ministarstvo građevine uvek zahteva mnogo novca, ali, sa druge strane, mi imamo tu želju da nastavimo započeti investicioni ciklus. Tu je i vojska sa svojom modernizacijom, prosveta sa nikada većim investicijama u obrazovanje. Veliki zahtevi su bili i od zdravstva, pogotovo za inovativne lekove.
* Kada konačno zaživljavaju platni razredi?
- Sa MMF smo se dogovorili da krećemo 1. januara 2020. godine. Blizu smo konačnog rešenja, ali na tome moramo još da radimo tokom iduće godine, zajedno sa MMF, kako bi primena počela na vreme.
TENDER ZA KOMERCIJALNU BANKU
- NA tenderu za privatizacionog savetnika javilo se 14 kompanija koje žele da budu savetnici Vlade Srbije u vezi sa privatizacijom Komercijalne banke. U narednih nekoliko dana napravićemo kraću listu i poslati im zahtev za ponudu. Savetnika ćemo izabrati do kraja godine, a po sporazumu sa MMF tender moramo da objavimo do juna 2019.
Sledi prodaja 28,5 odsto udela koje država ima direktno i kroz Agenciju za osiguranje depozita u JUBMES banci. Ostajemo posvećeni Poštanskoj štedionici koja će ostati u državnom vlasništvu i biće banka usmerena na rad sa stanovništvom.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
UZNEMIRUJUĆE: Scene koje nijedan otac ne želi da gleda (VIDEO)
NASILjE na ulicama Srbije postalo je ono po čemu se poslednjih meseci prepoznaje antisrpska opozicija. Ideologiju Dragana Đilasa, ideologiju haosa i nasilja na ulicama naše zemlje, uništavanja državne imovine, onemogućavanja institucija da rade svoj posao slede svi antisrpski političari od Miloša Jovanovića, preko Marinike Tepić i Radomira Lazovića, do Miroslava Aleksića.
26. 03. 2025. u 08:45
DRAMATIČNE SCENE: Opozicija pokušala linč u Skupštini Srbije (UZNEMIRUJUĆ VIDEO)
4. MART 2025. godine ostaće upisan crnim slovima u istoriji Srbije, a tog datuma svedočili smo neviđenom nasilju u domu Narodne skupštine od strane opozicionih stranaka bivšeg režima koji je pljačkao Srbiju više od decenije.
26. 03. 2025. u 00:10
REKTOR SE POTPUNO IZGUBIO: Tvrdi da niko nije želeo dijalog, a onda priznaje da su stigli pozivi
PRVI čovek Univerziteta u Beogradu, profesor Vladan Đokić, kaže za RTS da niko nije želeo dijalog, a kasnije je priznao da su pozivi ipak pristigli.
25. 03. 2025. u 22:58
"NISU PISALI MENI, ALI SU MI PISALI": Rektor deli studente, oni koji žele da uče ga ne zanimaju
PRVI čovek Univerziteta u Beogradu, profesor Vladan Đokić, gostovao je u emisiji oko na RTS.
25. 03. 2025. u 22:54
"NISU VRŠENA TAKVA ISTRAŽIVANJA" Na pitanje "koliko studenata podržava blokade", rektor počeo da zamuckuje (VIDEO)
REKTOR Vladan Đokić počeo je da zamuckuje na RTS kada ga je voditeljka pitala koliko studenata podržava blokade.
25. 03. 2025. u 22:36
Gaga
26.11.2018. 09:31
Dalje razvijanje privrede i ekonomije Srbije je nešto što se dobro ostvaruje.
Divno je cuti i videti kako Srbija svakog dana napreduje.Gradi se,otvaraju fabrike povecavaju plate i penzije. Konacno Srbija staje na zdrave noge.
Tebi 100% a penzionerima 5% i kao prosjacima 3000 za jednokratnu pomoć.
Veliko bravo za nasu vladu, konacno lagano stajemo na noge. ovo je dokaz koliko se vlast bori da gradjanima bude bolje.
Reforme su dale rezultat!
Komentari (107)