Javni sektor može da uštedi 123 miliona evra

Javni sektor može da uštedi 123,4 miliona evra godišnje ulažući u energetsku efikasnost, kaže predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije Aleksandra Tomić.

Otvarajući 6.sastanak foruma u Skupštini Srbije, Tomićeva je istakla da se na svakih 50 dinara investicija u energetsku efikasnost ostvari ušteda od jednog kilovat časova.

PROČITAJTE JOŠ: Za štednju energije držva odvojila 500 miliona dinara

Procenjuje se, kaže Tomić, da bi za rehabilitaciju javnih zgrada bilo potrebno oko 1,2 milijarde evra, dok se troškovi energije u tim objektima kreću oko 270 miliona evra godišnje.

Prema njenim rečima, od 2015. godine do danas preko Fonda za unapređenje energetske efikasnosti krenulo se sa realizacijom 39 projekata u jedinicama lokalne samouprave gde su prosečne uštede u već sprovedenim projektima iznosile 40 procenata.

PROČITAJTE JOŠ: Antić: Vraća se svaki dinar uložen u povećanje energetske efikasnosti domaćinstava

Kako kaže, Vlada Nemačke pruža dragocenu pomoć i podršku Srbiji u toj oblasti, ali i kada je reč o održivom razvoju, jer, kako ističe, male države kao što je Srbija moraju da drže korak u pogledu inovativne energetske tranzicije.

"Mi već sada možemo da sagledamo da će Srbija biti sve značajniji partner Nemačkoj koja je lider u svetu novih tehnologija, jer se Srbija sve brže penje na svetskoj lestvici u softverskoj industriji bez kojih održivi razvoj i energetska tranzicija postaju nezamislivi deo energetske politike u Evropi", rekla je Tomićeva.

Ona je dodala i da je za Srbiju u trenutku političkih tenzija veoma značajna pomoć Nemačke, da ne zastane u evropskim integracijama, i da pomogne da se odblokiraju procesi koji je na tom putu usporavaju.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib koji je prisustvovao sastanku rekao je novinarima da Nemačka želi da i dalje sarađuje sa Srbijom u oblasti energetike i na povećanju udela obnovljivih izvora energije u okviru približavanja Evropskoj uniji i njenim energetskim i klimatskim ciljevima.

"Smatramo da je održivo snabdevanje energijom značajan element. Nemačko-srpska saradnja u toj oblasti predstavlja izraz nemačke podrške Srbiji na njenom putu ka EU", rekao je Šib.

Prema njegovim rečima, energetska tranzicija je centralni element nemačko- srpske razvojne saradnje i tema energetike je od samog početka značajna u bilateralnim odnosima.

Navodeći da je energetska tranzicija sveopšta društvena tema i da je Srbija učinila prve značajne korake ka održivijem snabdevanju energijom, Šib je rekao da iskustva u Nemačkoj pokazuju da energetska tranzicija i zaštita klime mogu biti uspešni samo ako se to shvati kao projekat celog društva i u koji bi bili uključeni politika, privreda i građani.

On je ukazao da je Nemačka sa korišhcnjem obnovljivih izvora energije počela početkom 80-tih godina i tada je, kaže, postojala velika sumnja kako će to da uspe, jer je Nemačka siromašna sirovanama, a pri tom je industrijalizovana.

Danas se može uvtrditi da energetska tranzicija napreduje u delu obnovljivih izvora i potrošnji električne energije, kaže Šib i ukazuje da će do 2022.godine biti obustavljen rad svih preostalih nuklearnih elektrana.