PRODAJA PKB: Galabija nad srpskim oranicama

JEDINSTVEN U SVETU

Malo je poznato da je PKB po veličini skoro kao ceo Beograd. Prostire se na gotovo 30.000 hektara, dok urbana površina grada iznosi oko 36.000 hektara, odnosno 360 kvadratnih kilometara. Ne postoji takav poljoprivredno-prehrambeni sistem nigde u svetu, koji u sklopu svog poslovanja ima mogućnost da razvija nove proizvode, poput instituta ili oglednog dobra, a da istovremeno poseduje sposobnost da samostalno prehrambenim proizvodima snabdeva velegrad u dovoljnim količinama, i da se pritom nalazi na samom rubu prestonice.

Po srpskoj tradiciji, pokolenjima nikada nije bilo dozvoljeno da rasprodaju nepokretnu imovinu-zemlju, ako bi u bilo kom selu u Srbiji neko to uradio, izgubio bi ugled i poverenje seljana. „Ni najsiromašniji seljak u najzabitijem selu Srbije nikada ne prodaje njivu ispred kućnog praga, ako nije životno ugrožen. A PKB je njiva, ne ispred već u Beogradu – kućnom pragu Srbije“, poručivao je svojevremeno agroekonomista Miladin Ševarlić.

JEDINA PONUDA

Iako je prodaja PKB-a dugo pripremana i najavljivana, posle velike pompe, za ovog poljoprivrednog giganta stigla je samo jedna ponuda. Ministarstvo privrede je u petak (14. septembra) saopštilo da je za kupca PKB-a proglasilo „Al Dahru“, srpski ogranak arapske kompanije, koja je za ovu korporaciju ponudila 105,05 miliona evra. Ministarstvo privrede je tom prilikom podsetilo da je početna cena određena u iznosu od 50 odsto procenjene vrednosti predmeta prodaje na dan 31. decembra 2017. godine, što je tada iznosilo 104.554.593,74 evra.

Na prodaju je ponuđeno 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi. Ponuđena je i imovina zavisnih društava – Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB.

„Kog vlasnika će biti briga za studenta Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu koji sledeće godine slavi 100 godina? Sve velike zemlje imaju naučnoistraživačke centre sa svojim zemljištem, i to je potrebno i Srbiji i Beogradu“, prokomentarisao je za „Danas“ agroekonomista Milan Prostran, ogorčeni protivnik prodaje PKB-a i popuštanja pod pritiskom MMF-a, ističući da njegovu struku najviše vređa kako se jeftino prodaje obradivo zemljište.

PROČITAJTE JOŠ - PONUDA ZA PKB: Prešli prag za 500.000 evra

Iz prodaje je izuzet deo PKB-ovog zemljišta oko pristupnih saobraćajnica novom mostu i celoj toj „severnoj tangenti“ od 21 km dužine. Koliko je to tačno hektara i kojih, tek treba da odrede urbanisti, pa da se ono pretvori u građevinsko zemljište. Prve, nezvanične procene su da se radi o 400 do 700 hektara. Sve ostalo se prodaje; zgrade, mašine, stoka, pa čak i zemljište. I za zemljište namenjeno prodaji ima tvrdnji da se radi o državnom zemljištu, koje je PKB rentiralo po prečem pravu zakupa. A zakon jasno zabranjuje prodaju državnog zemljišta.

Na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog građevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2 hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113 evra, odnosno 284.000 evra. Mada i oko ovih cena ima neslaganja, kao i prošle godine, kada je PKB, navodno, prodao kompanijama MPC i „Lidl“ pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni (kod naselja Greda Borča), za 700.000 evra po hektaru. Nije bilo ni zvanične potvrde ni demantija, iako upućeni tvrde da se verovatno radi o 7.000 evra po hektaru, što, nasuprot pomenutoj, predstavlja neverovatno nisku cenu.

Tek, zvanično procenjena ukupna vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik 431.300 evra. Vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu cenu, već će cena za stado biti određena prema popisu koji će biti urađen neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa. Zaključenje kupoprodajnog ugovora se očekuje u narednom periodu, nakon što Uprava za sprečavanje pranja novca dostavi Ministarstvu privrede obaveštenje da za to ne postoje smetnje, navelo je Ministarstvo u saopštenju.

AL DAHRA

Naravno, teško je utvrditi, mada isto tako i odagnati sumnju, da je i ova prodaja skrojena po meri poznatog kupca. Jedan od uslova bio je da je potencijalnom kupcu pretežna delatnost poljoprivreda ili trgovina poljoprivrednim proizvodima. Moraju da dokažu da su lane samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra, uslov koji čak ni naši tajkuni, i sami doskorašnji pretendenti na ovaj kombinat, Petar Matijević i Miodrag Kostić, ne ispunjavaju. „Al Dahra Srbija“ osnovana je u martu ove godine, tako da je izvesno da će iznos prihoda dokazivati preko osnivača – „Al Dahra agrikalčer“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
„Al Dahra“ je i ranije u više navrata pokazivala interesovanje za PKB. Predstavnici Vlade Srbije i „Al Dahre“ su 2013. godine u Abu Dabiju potpisali ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu u vrednosti 400 miliona evra. Ugovor o zajedničkom ulaganju u Abu Dabiju potpisao je tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Taj ugovor nije realizovan, a kompaniju „Al Dahra“, koja je po ugovoru sa Vladom Srbije trebalo da preuzme tadašnja preduzeća u restrukturiranju „Bačka“ iz Sivca, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Mladi Borac“ iz Sonte i „Agrobačku“ iz Bača, nasledila je firma „Al Ravafed“. Ona je u dugoročni zakup dobila zemljište Vojne ustanove Morović u Karađorđevu kao i sivačko preduzeće.

PROČITAJTE JOŠ - NOVOSTI ISTRAŽUJU: PKB još može da hrani Srbiju (FOTO)

Ali se zna da je „Al Dahra“ jedna je od kompanija koje se često pominju u izveštajima organizacija koje se bave problematikom „otimanja zemlje“ (land grabbing), kao i u izveštajima Evropskog parlamenta. U izveštaju međunarodne nevladine organizacije GRAIN za 2016. godinu navodi se da su kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Al Dahra“ i „Al Ravafed“ i nemački „Tenis“ u Srbiji „otimači zemljišta“, dok Odbor za privredu i socijalna pitanja Evropskog parlamenta navodi da je ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Evropi sve manje, a sve je više zemlje u rukama određenih velikih preduzeća pa tako jedan odsto poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 20 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU, a tri odsto poljoprivrednih gazdinstava kontroliše 50 odsto poljoprivrednog zemljišta.

Treba podsetiti, „Al Dahra“ je i lane bila viđena kao najozbiljniji kupac PKB-a. Predsednik Aleksandar Vučić, tada kao premijer, razgovarao je u januaru 2017. u Davosu s direktorom arapske kompanije o mogućnostima ove investicije, a tema razgovora, kako je navedeno na zvaničnom sajtu Vlade Srbije, bio je i model privatizacije PKB-a.
„Sve što je dobro za Srbiju, mi smo spremni da uradimo. Želimo da razvijamo poljoprivrednu industriju i za to imamo velike planove. Naša kompanija ima obezbeđeno tržište za sve poljoprivredne proizvode“, rekao je direktor kompanije „Al Dahra“ Hadim Al Darej.

ISTORIJAT PROPADANjA

Prema podacima, pre privatizacije u Srbiji je bilo 108 poljoprivrednih dobara i 91 kombinat, od čega se većina nalazila u Vojvodini. U procesu surove svojinske transformacije, skoro po principu prvobitne akumulacije kapitala, poništena je svaka treća prodaja, mnoga preduzeća su ugašena i uništena, da bi ne baš malo njih dospeo u ruke kriminalaca poput Darka Šarića i njemu sličnih, nekih su se dokopali Arapi a nekih domaći tajkuni kao što su Kostić, Mišković, Matijević…

Sama istorija korporacije (nekada kombinata) PKB sve do početka privatizacije u Srbiji, do pre skoro dve decenije, bila je primer poljoprivredno-prehrambenoj industriji regiona. A da bi to postala, decenijama se posle Drugog svetskog rata od Pančevačkog rita „otimala“ i isušivala zemlja i na osnovu primarne proizvodnje stvarala jaka prehrambena industrija.

U procesu privatizacije najpre su prodata preduzeća „Frikom“, „Imlek“ i klanica „Imes“. Nejasno je kako je uopšte došlo do izdvajanja tih preduzeća iz PKB-a odmah po formiranju vlade posle promena 2000. godine, ali i još nekih, kao što su „Pekabeta“, „PKB Banka“, „PKB voćarske plantaže Boleč“, „Vizelj – farma svinja“… Kako je „Vizelj“ postao akcionarsko društvo i zašto je klanica IMES dovedena do stečaja?
Prve veće sumnje i problemi pojavili su se kad je Skupština grada pre nekoliko godina pokušala da „Al Dahri“ proda oko 5.000 hektara gazdinstva „7. juli“. Kada su naleteli na totalnu konfuziju i nedefinisane vlasničke odnose nad zemljištem, Arapi su se povukli.

Sledi neuspeli pokušaj privatizacije Agencije za privatizaciju, koja je u decembru 2015. objavila javni poziv za prodaju imovine PKB, ali na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih. Posle toga prodaja je obustavljena i naložena je nova procena vrednosti kapitala. U septembru 2016. godine Skupština grada Beograda je odlučila da se Republici Srbiji prenesu akcije u PKB-a koje su u vlasništvu grada, na osnovu postupka koji je 15. avgusta pokrenula Vlada Srbije. Posle neuspele prodaje 2016, početkom avgusta ove godine u listu „Politika“ je objavljen oglas da država ponovo namerava da proda imovinu PKB.

ZA PRODAJU I PROTIV NjE

Podeljena oko pitanja da li je PKB trebalo privatizovati ili ne, stručna javnost je saglasna u jednom – postupak prodaje ovog nekada uspešnog giganta nije se odvijao kako treba jer od početka privatizacije mnogo toga nije bilo ni jasno ni transparentno.
Tako profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, prema sajtu „BIZlajf“, smatra da je prodaja PKB-a dobro rešenje. „Nema razloga da se država bavi proizvodnjom hrane. To ne postoji u tržišnim ekonomijama“, smatra Arsić i ocenjuje i da je jedinstvena prodaja PKB-a, a ne rasparčana prodaja zemljišta, efikasnije rešenje. Poručuje i da ne treba dozvoliti da se poljoprivredno zemljište transformiše u građevinsko i da to svakom potencijalnom kupcu treba naznačiti.

PROČITAJTE JOŠ - PKB: Arapi stižu, radnici na oprezu

I drugi ekonomisti sa liberalnim ekonomskim pristupom privredi, poput ekonomskog novinara Miše Brkića, pristalice su privatizacije PKB-a, uz tezu da su političari koji nisu uspeli do sada da ga prodaju samo „dali krila ljubiteljima radničkog samoupravljanja i državne svojine da ponovo dignu glas i da počnu da pričaju kako PKB treba da ostane državni i kako treba da postane špajz iz koga će da se hrani Beograd, a država će da pokriva sve gubitke PKB-a. I onda će građani Prijepolja, Bajine Bašte i Leskovca da svojim novcem preko budžeta Srbije finansiraju PKB koji treba da hrani Beograđane. Zašto bi to radili građani, recimo, Bajine Bašte?“

Ovi komentatori uglavnom kritikuju samo pristup i postupak privatizacije, navodeći da nije dobro za tender što je samo „Al Dahra“ ostala kao zainteresovani kupac; da jedan učesnik na tenderu podrazumeva neuspeh i da ga je trebalo poništiti, naročito ako se ima u vidu da je ova firma već izazvala dosta polemika u javnosti…

Ako izuzmemo opoziciju, koja je po svojoj političkoj prirodi protiv svega što čini vlada, kritičari ove i ovakve privatizacije smatraju da je realna cena PKB-a višestruko veća od one koja je predviđena tenderom. Upozoravaju da klimatske promene čine da poljoprivredno zemljište vredi sve više i da je njegova cena i u Srbiji u velikom porastu, zbog čega s prodajom ne treba žuriti. Tvrde i da bi uz postavljanje profesionalnih kadrova na čelo preduzeća ono u potpunosti moglo da izađe na „zelenu granu“ i posluje daleko bolje nego što je to sada slučaj. Ukazuje se konkretno i na uslove tendera, prema kojima će kupac, nakon tri godine, imati pravo da promeni delatnost preduzeća, pa samim tim i kupljenog zemljšta, što navodi na to da je mogući cilj njegova prenamena u građevinsko zemljište.

Upravo u polemici na „BIZlajfu“ savetnik za razvoj i ulaganja Mahmut Bušatlija rekao je da je cena nevažna, pošto je PKB zbog svog javnog interesa „neprocenljiv“, i pita se „ko uopšte može da proceni vrednost najvažnijeg proizvođača hrane u zemlji?“ Sve uz konstataciju da se „odričemo poslednjeg uporišta naših realnih potreba, a to je hrana“.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića u „Blicu“, PKB (je) treba(lo) da ima poseban status među preostalim državnim preduzećima i ne bi trebalo prodati ga.

„Ako bih bio u prilici da razmišljam na koji način treba rešiti pitanje PKB, ja ne bih prodavao, nego bih po sistemu tendera koji je raspisan za RTB Bor tražio strateškog partnera sa zadržavanjem većinskog vlasništva države“, kaže Savić.

Zbog sankcija poslednje decenije 20. veka, nesmotrene politike države i veoma loše privatizacije u kojoj je najbolji deo PKB prodat i to za nevelik novac, Savić smatra da je kombinatu praktično „odsečena jedna noga“.

Što se tiče „Al Dahre“, Savić se pita šta su, u stvari, njihove prave namere i kaže da ga ne napušta utisak da njih najviše interesuje zemljište, a da nisu raspoloženi za deo stočarstva, jer je to ozbiljna i zahtevna delatnost.

Vredi još jednom podsetiti i da je država više decenija ulagala ogroman novac u Pančevački rit na mestu gde je PKB, a da je taj kombinat pre dvadesetak godina bio preduzeće koje je u svetu prodavalo tehnologiju po sistemu „ključ u ruke“ i imalo je proizvodnju „od njive do trpeze“. Svi protivnici privatizacije tvrde da je PKB specifičan slučaj, da poseduje velike površine u jednom komadu nadomak Beograda, naglašavajući da je zemlja jedini resurs koji beskonačno traje...

Autor: Pečat