U Beogradu nikli i soliteri bez papira

BEOGRAD je decenijama san za investitore koji grade bez papira. Malo koja gradska opština ostala je pošteđena nelegalnih kvadrata. Ipak, koliko je takvih objekata, obavijeno je velom tajne, budući da gradski čelnici nisu mogli ili nisu želeli da nam odgovore na to pitanje.

Zakon o ozakonjenju objekata, donet novembra 2015. godine, nije pomogao da se zaustavi bespravno podizanje zgrada u prestonici, iako su očekivanja bila velika. U protekle tri godine, "Novosti" su izveštavale o mnogobrojnim slučajevima, koje su mahom prijavljivali građani.

Različiti krajevi Beograda, a muka ista - nelegalna gradnja cvetala je i na Novom Beogradu i na Paliluli. Kvadrate bez dozvole prvo su otkrivali žitelji ovih delova prestonice, a onda su prosleđivani građevinskoj inspekciji.

Pročitajte još - Svaki 10. stan - "divlji"

Sredinu prethodne godine obeležili su slučajevi sa Novog Beograda. Čak dvadesetak vikendica na Savskom nasipu, čiji vlasnici nisu predali zahtev za legalizaciju, našlo se na spisku za rušenje. Ipak, broj onih koje su u procesu legalizacije veći je za 100 objekata. Od toga, uklonjeno je samo nekoliko kućica.

- Još 2015. godine popisali smo sve nelegalne objekte - rekao je tada predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić. - Na toj listi je 140 kućica na reci. Njih 20 možemo da srušimo, a za ostale moramo da sačekamo da gradska uprava ili odbije zahteve za legalizaciju ili da ih ozakoni. Da rušimo bez papira, suprotno zakonu, ne možemo.

Buru u javnosti podigla je i dvospratnica na mestu nekadašnjeg kioska brze hrane u Studentskoj ulici 45a. Ko je kriv što je investitor zidao bez dozvole, nije se znalo, ali su Gradska uprava i opština Novi Beograd danima odgovornost prebacivale jedna na drugu. Spekulacije su išle dotle da je građevinska dozvola izdata na ime čoveka koji nije živ. Činjenica da je investitor blizak rođak Aleksandra Šapića dodatno je sve zakomplikovala. Zahtev za legalizaciju bio je odbijen, a onda je usledilo rušenje. Međutim, to nije obavljeno do temelja.

- Objekat u Studentskoj 45a delimično je porušen, prizemni deo čeka ishod postupka ozakonjenja, koji će doneti Sekretarijat za poslove legalizacije objekata - rečeno nam je u GO Novi Beograd. - Onog momenta kada se donese rešenje o postupcima legalizacije, i kada Grad opštini uplati novac za rušenje objekata, Služba za izvršenje će istog momenta početi sa uklanjanjem objekta.

Pročitajte još - Građani gube bitku sa graditeljima bez papira

Naselja Palilule takođe su se našla na meti bahatih investitora. Oktobra 2016. godine, građevinac je prevazišao samog sebe gradnjom kuće u brdu. Žitelji Ulice Darinke Jevrić u Višnjičkoj banji alarmirali su javnost zbog straha od odrona. U opštini Palilula potvrđeno je da vlasnik zemljišta nije nabavio građevinsku dozvolu. Inspektori su zatvarali gradilište, ali su se radovi nastavljali. Izdato je i rešenje za rušenje.

Povodom ovog slučaja svojevremeno je izjavu za "Novosti" dao graditelj spornog objekta Veselin Lalić.

- Temelje sam iskopao pre nego što je donet Zakon o ozakonjenju. Podneo sam zahtev za legalizaciju i čekam da ga odobre - rekao je tada.

foto N.Skenderija

Bez obavezne table sa informacijama o građevinskom poslu, nicale su zgrade i u Borči tokom 2017. U Ulici bratstva i jedinstva čak tri gradilišta su zatvarana i doneta su rešenja o uklanjanju, a zbog ovog nelegalnog posla protiv jednog od investitora je podneta i krivična prijava. Isti slučaj zabeležen je u Kombinatovoj, gde je "divlja" bila petospratnica. Zabrane i prijave nisu bile dovoljne da se gradnja zaustavi.

Šta se u međuvremenu dogodilo sa pomenutim divljim kvadratima na Paliluli, nismo uspeli da saznamo, jer odgovore na pitanja nismo dobili do zaključenja ovog broja.

NI HALE NEMAJU DOZVOLE

SLUČAJ nicanja čak tri industrijske hale, za koje se ispostavilo da se grade "na divlje", uznemirio je početkom 2017. godine stanovnike naselja Radifar u Surčinu. U Ulici Svetog Save objekti su se podizali, a jedan od investitora, kako je tada nezvanično bilo rečeno našim reporterima, bio je lokalni mesar.

Opština Surčin donela je tada rešenja o zatvaranju gradilišta i o rušenju sva tri bespravno podignuta objekta. Da li je u međuvremenu podnet zahtev za njihovu legalizaciju, ili su oni uklonjeni, nismo dobili odgovore.