Predrag Ćulibrk: Telekom kupuje kablovske operatere

TELEKOM Srbija je u pregovorima sa određenim brojem kablovskih operatera i planira akvizicije nekoliko kompanija u ovoj oblasti - najavio je u razgovoru sa "Novosti" generalni direktor "Telekoma Srbija" Predrag Ćulibrk, podsetivši da domaći teleoperater već nekoliko godina drži stabilan udeo od 46 odsto na tržištu mobilne telefonije i oko 25 odsto učešća u segmentu televizijskog sadržaja.

* O kojim kompanijama je reč?

- Pregovori su otvoreni i to je zasad sve što možemo da kažemo na tu temu. Ako i kada dogovor bude postignut, "Telekom Srbija", kao kompanija koja transparentno posluje, neće od javnosti ništa skrivati u tom pogledu.

* Imate li finansijskih kapaciteta za te planove?

- Imamo. Uz veliko razumevanje našeg većinskog akcionara, Republike Srbije, mislim da možemo još značajnije da investiramo i to ne samo kroz sopstvena ulaganja u infrastrukturu, već i kroz akvizicije u periodu koji je pred nama. Mi smo u prethodnom periodu smanjili dug kompanije sa 700 miliona evra na nešto manje od 300 miliona evra. Tokom proteklih pet godina na ime dividendi, uključujući i aktuelnu isplatu, isplatili smo više od 450 miliona evra, a investirali više od 600 miliona evra u infrastrukturu, IT sisteme... Sada smo spremni za novi period. Sve je to dovelo do ogromnog poverenja u grupaciju "Telekoma Srbija" finansijskih institucija i zaista smo optimistični da u narednom periodu možemo da napravimo veće iskorake i popravimo tržišnu poziciju prvenstveno u oblasti TV usluga.

* Najavljuje se ulazak novih "igrača" na tržište, povlačenje postojećih...?

- Tržišna kretanja su takva da ulaze novi igrači, pojedini postojeći najavljuju velike investicije, neki najavljuju izlazak... Danas na tržištu telekomunikacija u Srbiji osim tri dominantna mobilna operatera, postoji 90 operatera TV usluga, oko 200 internet servis provajdera, i više od 20 operatora fiksne telefonije. Za očekivati je da dođe do ozbiljnije konsolidacije tržišta u narednom periodu, da se broj operatera svede na razumniju meru, koja može da obezbedi rast tržišta i nove investicije i samim tim implementiranje novih usluga koje se očekuju. "Telekom Srbija" neće biti po strani, te stoga i pomenuti planovi o akvizicijama.

Foto P.Mitić

* Najaktuelnija je, trenutno, promena vlasnika "Telenora"?

- Novi vlasnik "Telenora", investicioni fond, nije nepoznat na tržištu telekomunikacija, jer već poseduje operatera u Češkoj i Slovačkoj. Verujem da su dobro promislili o svojim koracima prilikom ulaska na ovo tržište. Smatram da Srbija i ceo region ima generalno dobre pokazatelje i da se u narednom periodu očekuje značajan privredni rast.

* Austrijski A1 nedavno je najavio da ima milijardu evra za akvizicije u regionu, ponovo pominjući moguću kupovinu "Telekoma Srbija"?

- Nemam takvih informacija, opet bih rekao da po iznosu od jedne milijarde evra sigurno nisu spremni za kupovinu "Telekoma Srbija", jer smatram da naša kompanija vredi više. Tu poruku poslatu iz Beča razumeo sam kao raspoloženje te kompanije da u regiji investira određena sredstva, kako bi popravila tržišne pozicije postojećih operacija u zemljama bivše Jugoslavije. Generalno sve tržišne inicijative ozbiljno shvatamo i svoju strategiju prilagođavamo kretanjima na tržištu.

* Dokle se stiglo sa izgradnjom optičke mreže "Telekoma Srbija"?

- Sa renomiranom kompanijom "Huavej" započeli smo ovu investiciju, i izgradnja mreže se trenutno odvija u više od 15 gradova, uključujući Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Smederevo, Suboticu, Čačak, Jagodinu... Uveliko smo u tom projektu i on se odvija dobro. Postoji solidan broj korisnika kojima je omogućeno da dobiju najsavremeniji kvalitet servisa, internet brzine do jednog gigabita u sekundi. U narednom periodu sledi intenzivniji pristup nuđenja tih najboljih i najkvalitetnijih usluga "od vrata do vrata". Strateško opredeljenje "Telekoma Srbija" je da unapredi infrastrukturu koja će moći da u narednih 20-30 godina isporučuje korisnicima sve servise.

Foto P.Mitić

* Koji je značaj optičke mreže?

- Danas, prosečno domaćinstvo konzumira internet i sve servise i sadržaj preko interneta na nekoliko uređaja istovremeno. To upravo omogućava optička mreža. Veliki broj korisnika istovremeno će moći da koristi TV, gejming... Bez optičke mreže teško će se realizovati i 5G tehnologija u punom smislu.

PROČITAJTE I:Austrijanci opet hoće "Telekom"

* Aktivni ste i u oblasti digitalizacije i digitalne transformacije?

- Kada sa vrha države krene neka inicijativa, onda je realno da će ona biti sprovedena i da će Srbija ozbiljnije da zakorači u digitalni svet, za šta je neophodna odgovarajuća infrastruktura. Postoje tri stuba koja su preduslov za uspešnu digitalizaciju: prvi je klaud tehnologija, drugi "big data" centri - sakupljanje i obrada informacija, i treće takozvane IoT mreže - "internet stvari". Bez IoT mreže nema digitalne transformacije u punom smislu. "Telekom Srbija" krajem ovog meseca zvanično pušta u rad prvu IoT mrežu u Srbiji, baziranu na LoRa tehnologiji.

Foto P.Mitić

* Šta donosi ta mreža?

- Biće to prva IoT mreža u Srbiji, ali i u regionu. "Internet stvari" je mreža koja povezuje sve vrste senzora sa posebnim baznim stanicama i dalje do klaud i big data platformi, koje će omogućiti upravljanje stvarima na daljinu. Tako će u zdravstvu, na primer, lekaru u ordinaciji biti omogućeno da na daljinu očitava vitalne funkcije svog pacijenta putem narukvice sa senzorom koju on kod kuće nosi na ruci... Velika je primena i u poljoprivredi, transportu, logistici...

PROČITAJTE I:Telekom Srbija dobitnik Virtus nagrade za partnerstvo sa Nacionalnom dečjom linijom

* Kako je poslovao "Telekom Srbija" i njegova zavisna preduzeća?

- U 2017. godini "Telekom Srbija" je imao pad prihoda od jedan odsto. Godinama nam padaju prihodi od fiksne telefonije, što je trend svuda u svetu. Drugi razlog je da je deo prihoda koji se pripisivao "Telekomu Srbije" poticao sa KiM, što je od prošle godine prihod zavisnog društva "MTS Kosovska Mitrovica", koje je takođe poslovalo pozitivno. Ali smo u ostalim segmentima beležili rast: u mobilnoj telefoniji, oko jedan odsto, u segmentu interneta oko pet odsto, multimedije od 14 odsto. U segmentu ICT usluga takođe beležimo značajan rast. Pokazatelji za prvih šest meseci ove godine su pozitivni - rast prihoda je blizu jedan odsto u odnosu na isti period 2017. godine. Rast operativne dobiti i neto profita od 10 odsto, ukazuje da smo na dobrom putu. Ćerke kompanije, a ima ih 15, gotovo sve su pokazale zavidne rezultate.

BANKA

MTS banka je mala banka na tržištu. Konsolidovali smo je, ima najmanje problematičnih kredita u odnosu na kapital, profitabilno posluje, ima dvocifreni rast prihoda u ovoj godini. Mi smo oprezna banka, ali nismo konzervativna. Od septembra krećemo u novi talas promovisanja novih usluga i servisa koji će pomeriti granice ne samo mobilnog, već bankarstva uopšte. Planiramo da banka ovu godinu završi u plusu, sa malim profitom - kaže Ćulibrk.

ZAVISNA PREDUZEĆA

- ZAVISNA preduzeća "Telekoma Srbija" i u ovoj godini ostvaruju dobre rezultate. "Arena sport" ima dvocifren rast prihoda za prvih šest meseci ove godine. Takođe i MTS banka. "Mtel Podgorica" beleži značajan rast prihoda i na korak je da postane apsolutni lider na tržištu. Posle dve-tri godine uspeli smo da stabilizujemo i povratimo pozitivan trend u "Mtel Banjaluka" sa rastom prihoda u ovoj godini. Sve to zaokruženo govori da je grupacija na dobrom putu - navodi direktor "Telekoma Srbija".

Foto P.Mitić

PROMENA MODELA

- Telekomunikacione kompanije su počele promenu svog poslovnog modela pre pet-šest godina, kada su se pojavili provajderi koji su pružali usluge putem aplikacija Viber i sličnih. Pre toga je najveći deo prihoda operatera dolazio od tarifiranog saobraćaja. Kao posledica toga, operateri su morali da se prilagode, jer su pojedine kompanije počele da beleže pad prihoda i po 10 odsto na godišnjem nivou. Danas se od telekomunikacija očekuje objedinjavanje svih vrsta servisa, ne samo govornih usluga, već i prenosa podataka i interneta, isporuke TV sadržaja.. Samo oni koji uspeju da objedine i obezbede sve vrste usluga imaju šansu za značajno bolju perspektivu.