PROBLEM POLJOPRIVREDNIKA SA ZEMLJOM: Ukrupnite posede

USITNjENI posedi su problem poljoprivrednicima, ali i lokalnim samoupravama. Ukrupnjavanjem parcela gradovi i opštine bi privukli veće investicije u poljoprivredu. Dosad je, međutim, uspešno završeno tek desetak komasacija i to najviše u Vojvodini. Lokalne uprave u narednom periodu pokušaće da motivišu vlasnike više malih poseda, da menjajući ih sa susedima, ukrupne posed.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj osnovala je Savez za imovinu i urbanizam čiji će jedan od zadataka biti upravo pojednostavljenje ove procedure.

PROČITAJTE JOŠ: Ratari: Posed ne treba da određuje doprinose

- Komasacija nije na zadovoljavajućem nivou, u poslednjem periodu uspešno su završene tek dve - kaže Jasmina Radovanović, savetnica za saradnju s privredom u NALED-u i koordinatorka Saveza. - Naruku nije išla ni procedura uknjižbe. Ti mali rascepkani posedi najčešće su zapušteni, ne obrađuju se. Ljudi gube dodatno na međama. Ukoliko ima mogućnosti da se zamene parcele i tako formiraju veći posedi, efikasnije bi koristili zemlju. Tu je interes i lokalnih samouprava. Problem je izražen na jugu Srbije, gde je puno takvih parcela. Gradovi i opštine ne znaju kako da motivišu vlasnike da urade komasaciju. To mora da bude na dobrovoljnoj osnovi.

PROČITAJTE JOŠ: Nema prevare, stiže đubrivo

Kako-tako ruralna komasacija se sprovodi. Sledeći "zalogaj" biće uspostavljanje urbane komasacije. Gradovi i opštine su zainteresovani da ukrupne placeve koje poseduju u gradskim zonama, kako bi privukli investitore.

STRAH

Vlasnici zemlje najčešće strahuju hoće li na kraju procesa biti na gubitku. Brinu od većih poreza i novih troškova.