Erste grupa: Fiskalni višak smanjio potrebe za zaduživanjem Srbije

Erste grupa procenjuje da će monetarna politika u Srbiji ostati nepromenjena tokom 2018. godine s obzirom na stabilnu inflaciju, kao i da bi, zahvaljujući poboljšanju fiskalnog bilansa, zemlja mogla da nastavi s apstinirajem od izlaska na međunarodno tržište duga.

U analizi o potrebama finansiranja država u Centralnoj i Istočnoj Evropi, stručnjaci Erstea napominju da će najzanimljiviji događaj u Srbiji biti finansiranje jedne milijarde dolara obaveza po obveznici koja dospeva u četvrtom kvartalu, jer je neizvesno da li će država pokušati da iskoristi povoljne uslove i izađe na međunarodna tržišta duga ili će ostati pri aktuelnoj strategiji smanjivanja eksternog dela javnog duga.

"Srbija bi mogla da nastavi politiku neizdavanja na međunarodnim tržištima, pošto je jednu milijardu dolara koja dospeva u četvrtom kvartalu 2018. godine lakše pokriti višim gotovinskim bilansom i budućim prihodima od koncesije Aerodroma 'Nikola Tesla'", navodi se u analizi Erste grupe dostavljenoj Tanjugu.

PROČITAJTE JOŠ: EK: Investicije ubrzale srpski rast

"Vidimo da je emisija evroobveznica opet planirana u budžetu za 2018, ali iskustvo u proteklih nekoliko godina pokazuje da Srbija obično preskače izdavanje, uprkos usvojenom planu finansiranja", napominju analitičari Erstea.

Ističu kao važan momenat za tekuću godinu ugovor o 25-godišnjoj koncesiji Aerodroma, potpisan u martu, koji bi Srbiji trebalo da donese do 1,5 milijardi evra, od čega bi država mogla da dobije oko 419 miliona evra u vidu inicijalne uplate tokom septembra ove godine i 4,4 do 15,1 milion evra godišnje u naknadama tokom koncesionog perioda.

Kada je reč o faktorima koji utiču na ponudu i potražnju u Srbiji, aktivnosti emisije HoV u prvom kvartalu 2018. bile su prvenstveno usmerene ka zanavljanju hartija u lokalnoj valuti, konstatuje se u analizi.

PROČITAJTE JOŠ: Brnabić: Suficit 80 milijardi, građani treba da budu ponosni

Najvažnija novina na tržištu duga, kako primećuju, bilo je uvođenje petogodišnjih i desetogodišnjih dinarskih benčmark hartija od vrednosti, budući da je poslednja 10-ogodišnja dinarska hartija izdata u oktobru 2014. godine.

Prinos na 10-ogodišnju obveznicu na poslednjoj aukciji 3. aprila bio je 5,17 odsto, 18 baznih poena niži u odnosu na prvu aukciju u februaru.

U drugom kvartalu 2018., kalendar aukcija pokazuje da će se Uprava za javni dug uglavnom usredsrediti na reotvaranje emisije petogodišnjih (do 55 milijardi dinara) i desetogodišnjih (do 30 milijardi RSD) dinarskih HoV, dok će devizne aukcije, planirane na nivou od 324 miliona evra, biti diverzifikovanije u pogledu datuma dospeća.

Na strani tražnje očekuju da će interesovanje stranih investitora i dalje biti veliko, pošto niži, ali i dalje atraktivni prinosi na domaće i međunarodne HoV, praćeni stabilnom inflacijom, povoljnijim fiskalnim rezultatima i pozitivnim tonovima koji dolaze iz agencija za ocenu kreditnog rejtinga, predstavljaju faktore podrške opštoj potražnji srednjoročno gledano.

Eksperti austrijske banke napominju da su niska inflacija i jak dinar takođe stvorili priliku Narodnoj banci Srbije da realizuje još jedno, unekoliko iznenađujuće smanjenje referentne kamatne stope na tri procenta.

Dodaju, međutim, da očekuju da "ton monetarne politike ostane nepromenjen tokom godine, pošto su trenutne niže stope inflacije (u februaru 1,5 odsto međugodišnje, što je na donjoj granici ciljnog koridora) uglavnom posledica efekta niže baze, a ne manjka potražnje".

"Samim tim, ne očekujemo dodatnu podršku za porast prinosa na državne hartije od vrednosti (HoV) sa strane monetarne politike. Takođe, očekujemo da će inflacija postepeno ubrzati u drugoj polovini godine, kako efekat baze bude počeo da nestaje", poručuju iz Erste grupe.

Imajući sve navedeno u vidu, predviđaju da će se "prinos na srpske dinarske hartije sa dospećem 2023. kretati ka 4,5 procenta tokom godine, uz pritisak da povećanje eventualno bude i veće zbog kretanja benćmark prinosa, dok bi spredovi trebalo da ostanu relativno nepromenjeni".