Imaćemo 30 odsto šećera manje

SETVA šećerne repe, kojom se "otvaraju" prolećni setveni radovi na poljima, kako procenjuju stručnjaci i ratari, počinje sredinom aprila, kada se zemljište zagreje. I pre početka setve zna se da će ova industrijska biljka, sirovina za proizvodnju šećera, biti sejana na najviše 50.000 hektara, što je za gotovo 16.000 hektara manje nego prošle godine.

Do ovakve situacije, kažu stručnjaci, dovela je znatno manja cena šećera na svetskom tržištu, koja je od 2006. godine pala za više od 300 evra po toni. To je uslovilo i smanjenje otkupne cene repe za domaće poljoprivrednike, kojima je lanjska otkupna cena od 35 evra smanjena na 32 evra po toni repe.

I pored toga, kako ističe Olga Čurović, direktor Poslovnog udruženja za industrijsko bilje Srbije, naša zemlja će imati dovoljno šećera.

Pročitajte još: EU neće "potopiti" izvoz našeg šećera

- Bilo bi bolje da imamo uobičajenih 60.000 hektara zasejanih repom, ali i sa 50.000 hektara, koje će, sigurna sam, zasejati oni ratari koji dobro poznaju proizvodnju i "idu" na maksimalan prinos, imaćemo dovoljno sirovine za rad svih pet šećerana - tri "Sunokove", u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, i dve "Helenik šugara", u Crvenki i Žablju - jasna je Čurovićeva. - Razlog pada otkupne cene treba tražiti u padu cene šećera, koja je od 2006. godine, kada je bila veća od 630 evra za tonu, snižena na ispod 300 evra. Naše šećerane bez državne subvencije ne mogu da isplate više cene.

I Ljubiša Radenković, direktor "Sunoka", najvećeg prerađivača šećerne repe u Srbiji, potvrđuje navode Čurovićeve da je smanjeno interesovanje poljoprivrednika za šećernu repu. Cena šećera se, jasan je Radenković, na referentnoj berzi u Londonu sa 550 dolara po toni iz 2016. godini spustila na 360 dolara po toni.

- Ugovaramo, za svoje potrebe, proizvodnju na oko 35.000 hektara - kaže Radenković. - Evidentno je da su poljoprivrednici manje zainteresovani, a i naša zemlja je "žrtva" politike EU i ukidanja kvota poljoprivrednicima iz zemalja ove organizacije na proizvodnju šećerne repe. Nezgodno je što je cena šećera trenutno ispod cene koštanja ovog proizvoda.

Pročitajte još: Gorki dani za šećernu repu

Kolebanje cene šećera pokolebalo je i porodicu Kucurski iz Stapara, koja je repu gajila na nekoliko stotina hektara. Kako kaže Pavle Kucurski, ove godine će površine pod šećernom repom sigurno biti manje za bar 20 odsto.

- Još uvek ugovoramo proizvodnju sa šećeranama, tako da o površinama ne bih da govorim - jasan je Kucurski. - Sigurno je da će površine biti manje, ali od repe ne odustajemo, pre svega zbog plodoreda.

I Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa "Matijević", ali i najveći proizvođač šećerne repe u Srbiji, koji je lane ovu industrijsku biljku gajio na 3.300 hektara, planira da smanji površine na kojima gaji ovu kulturu.

- Ugovorili smo proizvodnju sa "Helenik šugarom" na oko 3.000 hektara - kaže Matijević. - Šećera je ostalo dosta, a i cena mu je takva da je pitanje da li će se proizvodnja repe isplatiti. Mi je, zbog plodoreda, moramo gajiti, i pored toga što je ulaganje u gajenje repe veliko - obrada košta od 1.500 do 2.000 evra po hektaru.

I REKORDER DANILOVIĆ ODUSTAO

SMANjENjE cene, ali i niz drugih uslova, doveli su do toga da od proizvodnje šećerne repe odustane i Draško Danilović, ratar iz Kuzmina, nekadašnji rekorder u proizvodnji ove industrijske biljke.

- Gajenje šećerne repe nije jednostavno, jer dobar rezultat i maksimalan prinos izostaju bez primene kompletne agrotehnike. Da imam više svoje zemlje bilo bi mi lakše i možda bih ostao u poslu sa repom. Kada zemlju uzmem u zakup od države, na samo godinu dana, nikada nisam siguran šta je sejano na toj parceli, a poznato je da je repa osetljiva na ostatke pesticida. Poseban problem je to što nema laboratorije koja bi uradila analizu sadržaja šećera i nečistoća u repi - ističe Danilović.