Banke neosnovano naplaćuju proviziju za obradu kredita; Dugalić: Presuda se odnosi samo na taj slučaj

PROČITAJTE JOŠ - Da li banke "deru" provizijom na zajam

- Ukupno dve godine je trajao sudski proces, od pokretanja postupka pa do pravosnažnosti presude - kaže za "Novosti" Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva".

PROČITAJTE JOŠ - Naplaćuju provizije i za nerealizovane čekove

On ističe da ovo nikako ne znači da će svi korisnici kredita automatski od svoje banke dobiti povraćaj novca datog na ime provizija i troškova za obradu zajmova.

- Ko tuži, može da očekuje povraćaj novca - navodi Gavrilović, dodajući da je članovima ovog udruženja omogućena besplatna pravna pomoć za podnošenje tužbe po ovom osnovu.

Prema podacima "Efektive", kako ističe Gavrilović, banke su u proteklih 15 godina po osnovu naplate troška obrade samo stambenih kredita naplatile oko 50 miliona evra, a gledano zbirno, zajedno sa kreditima privredi, ove provizije, tvrdi, premašile su 100 miliona evra.

- Banke su to naplaćivale u procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita, što znači da je taj trošak veći za korisnika koji je podigao veći kredit u odnosu na korisnika koji je podigao manji kredit, a zapravo banka s njima obavi isti posao - objašnjava Dejan Gavrilović. - Ovom presudom konstatuje se da troškovi koje banka ima u postupku odobravanja isplate kredita moraju biti sadržani u kamati kao jedinoj ceni prilikom odobravanja, odnosno prodaje kredita, što je zapravo i saglasno Zakonu o obligacionim odnosima, koji kaže da banka jedino može kamatu da naplaćuje prilikom stavljanja na raspolaganje kredita korisniku kredita.

PROVIZIJA

PRAVO na povrat novca mogu da ostvare svi građani koji pokrenu tužbu za njegov povraćaj, a koji su u poslednjh 15 godina u Srbiji podigli zajam i kojima u ugovoru stoji da je naplaćen trošak obrade kredita, odnosno provizija za obradu kredita, čak i provizija za praćenje, odnosno administriranje kredita - ukazuje Dejan Gavrilović.

DUGALIĆ: PRESUDA APELACIONOG SUDA SE ODNOSI NA KONKRETAN SLUČAJ

Generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić ocenio je danas da presuda Apelacionog suda u Beogradu kojom je odlučeno da banka nema pravo da naplaćuje proviziju za obradu kredita, odnosi samo na taj konkretan slučaj i da se ne može primenjivati na druge slične slučajeve, kaže se u saopštenju ove organizacije.

Kako je ranije danas objavilo udruženje Efektiva, Apelacioni sud u Beogradu 14. decembra 2017. doneo je presudu kojom je utvrđeno da je banka neosnovano naplatila posebnu naknadu za obradu kredita i naložio da klijentu vrati naplaćeni novac uz zateznu kamatu, ali je istovremeno zauzeo pravni stav da takve odredbe u ugovorima nisu same po sebi ništave.

"Očito je da se ovde predmetnom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja", naveo je Dugalić i dodao da ukoliko bi se presuda Apelacionog suda prihvatila kao obavezujući stav za sve slučajeve, da bi to imalo "negativan uticaj na stanje finansijske stabilnosti, a time i privredni razvoj zemlje".

Dugalić je u pisanom saopštenju je podsetio i da Viši sud u Jagodini 5. decembra prošle godine potvrdio pravo banke na naplatu naknade troškova obrade kredit.

On je kazao da je problematično u presudi Apelacionog suda osporavanje prava bankama da naknadu svojih troškova opredele procentualno od visine odobrenog kredita.

Naveo je da procentualno odmeravanje troškova ničim nije zabranjeno u Srbiji i da je zasnovano na uporednoj praksi zemalja regiona i Evrope i primenjuje se u domaćoj bankarskoj praksi duži niz decenija.

U saopštenju je Dugalić dao i uporednu analizi tarifa naknada za obradu kreditnog zahteva za stambene kredite, prema podacima centralnih banaka Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Češke, Poljske, Albanije, Crne Gore i Srbije.

Po toj analizi većina zemalja procenutalno obračunava troškove obrade kredita u iznosu od jedan do 1,7 odsto, dok se on u Srbiji kreće od 0,5 do jedan odsto.

"Rezimirajući navedeno, potrebno je ukazati da Zakon o obligacionim odnosima prepoznaje uslove odobrenja kredita kao neophodan element sadržine ugovora o kreditu, a naknada ovih troškova, svakako, predstavlja jedan od uslova odobrenja kredita", ocenio je Dugalić.