Tesli cena 10 puta veća

AERODROM "Nikola Tesla" je za samo nekoliko godina u očima koncesionara značajno porastao. Njegova vrednost je sada deset puta veća, pa je francuski gigant "Vansi erports" ponudio 501 milion evra da u narednih 25 godina upravlja beogradskom vazdušnom lukom. Uz to, moraće da investira još 732 miliona evra, a država može da računa i na takse od koncesije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da će ukupna dobit od koncesije biti 1,468 milijardi evra.

- Kada smo pre četiri godine počeli da razmišljamo o koncesiji na 25 godina, stručnjaci su procenili da možemo da dobijemo maksimalno od 40 miliona do 50 miliona evra - rekao je Vučić. - Govorio sam da očekujem i 350 miliona evra, a s rastom srpske ekonomije i rastom broja putnika, očekivao sam i do 400 miliona. Kada sam saznao rezultate neobavezujućih ponuda, rekao sam da možemo da dobijemo 450 miliona evra. Sačekali smo da dobijemo 501 milion!

Prema njegovim rečima, Vlada će dobiti 417 miliona evra prihoda za budžet, a 84 miliona evra dobijaju građani Srbije, odnosno mali akcionari.

PROČITAJTE JOŠ - Francuzi dobili koncesiju za Aerodrom "Nikola Tesla" za 501 milion evra!

- Da nismo napravili kompaniju "Er Srbija" ne bismo mogli da dobijemo više od 50 miliona evra za koncesiju za "Nikolu Teslu" - istakao je Vučić. - Nismo prvi aerodrom koji je u našem regionu ušao u koncesiju. Beograd je uspeo da dobije znatno više od Zagreba, koji je za koncesiju dobio ukupno 865 miliona evra. Ukupna vrednost našeg ugovora je za 50 odsto veća, što je ogroman uspeh za Srbiju koja nije članica EU. Dolazi jedna od najvažnijih i najznačanijih kompanija, iz jedne od najsnažnijih zemalja EU, koja će obezbediti da već 2024. imamo 7,9 miliona putnika.

foto A.Stanković

Koncesionar se svojim potpisom obavezao da neće otpuštati zaposlene na Aerodromu. Na osnovu ugovorne obaveze, aerodromske takse u naredne tri godine neće biti povećavane.

Premijerka Srbija Ana Brnabić istakla je da je ceo posao urađen transparentno, da je učinjen ogroman profesionalni iskorak, što je i pokazano time što su u nadmetanju učestvovale najbolje svetske kompanije. Francuska kompanija "Vansi" upravlja sa 35 aerodroma u sedam država, na tri kontinenta.

PROČITAJTE JOŠ - Još nagrada za beogradski aerodrom

Potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović ocenila je da će koncesija omogućiti ogromne investicije i dugoročni razvoj Aerodroma "Nikola Tesla".

Francuska korporacija "Vansi erports" saopštila je u nedelju da će kao koncesionar za Aerodrom "Nikola Tesla" težiti poboljšanju uslova rada aerodroma, kao i da će reorganizovati i optimizovati putničke tokove i proširiti maloprodajna područja.

Glavni izvršni direktor "Vansi koncesija" i predsednik "Vansi erportsa" Nikolas Notber rekao je da će Aerodrom "Nikola Tesla" služiti kao sedište kompanije u centralnoj i istočnoj Evropi, regionu u kojem "Vansi aerodromi" do sada nisu poslovali.

foto A.Stanković

ZAŠTO NE UBIRAMO PROFIT

SLUŠAO sam neke koji govore - zašto mi ne ubiremo profit? Kada ste vi vladali Srbijom, profit nam je bio 130.000 evra na godišnjem nivou. Znači, da smo ih slušali i da su opstali na vlasti, bilo bi nam potrebno celo jedno ledeno doba da vratimo te pare, dakle od 10.000 do 11.000 godina da samo vratimo ovaj 501 milion, a da ne pričamo o celom ugovoru - rekao je predsednik Vučić.

Istakao je da ćemo ovih godina imati realnih 24-25 miliona evra profita.

- Ako izračunate, mi to vraćamo za 20 godina, a dobijamo novac odmah, a da ne pričam o investiciji, o koncesionoj taksi, koja će da bude nekoliko stotina i hiljada puta veća nego što je bio sveukupni profit koji su 2012. godine ostvarivali Tadić, Đilas, Jeremić i ostali - naglasio je Vučić.

DA VRATIMO DUGOVE

Vladi Srbije predsednik Vučić je poželeo da sve pare zarađene od koncesije za Aerodrom ne potroši, već da vraća dugove i smanjuje javni dug.

Ekonomista Ljubodrag Savić takođe smatra da dobijeni novac treba da ide za smanjenje javnog duga ili za kapitalne investicije.

- Novac bi se mogao iskoristiti da se zatvore krediti s najvišom kamatnom stopom, da smanjimo javni dug, mogao bi se iskoristiti za bržu gradnju nekih infrastrukturnih objekata od kapitalnog značaja - pruge, koridori... - naznačio je Savić.