IT stručnjaku u Rumuniji plata i 6.500 evra

KADA je Rumunija 2007. godine čekirala kartu za ulazak u Evropsku uniju malo ko od njenih građana je mogao da zamisli da će im, posle samo deset godina članstva, u nečemu zavideti bilo ko, a kamoli Amerika. Ali, jeste. Jedna od oblasti u kojima Rumunija danas dominira je IT sektor. Imaju najbrži internet u Evropi i šesti najbrži na svetu, dok Sjedinjene Države na toj listi zauzimaju tek 17. mesto.

Jedna od najsiromašnijih članica Evropske unije za ovaj neobični uspeh može, smatraju mnogi, da zahvali najpre bivšem diktatoru Čaušeskuu, koji je uveo školski sistem zasnovan na mnogo matematike i prirodnih nauka. Veliki broj mladih ljudi danas je zaposlen u IT kompanijama, a zarade najboljih “ajtijevaca” čak i u manjim kompanijama - idu do 6.500 evra. S druge strane, prosečna plata u ovoj oblasti u Srbiji iznosi 123.000 dinara, i varira od 71.500 do 200.000 dinara.

Kompanija CEO “Bitdifender” je prema izveštaju “Brandfinance” za Rumuniju među prvih deset kompanija u toj zemlji. Počeli su sa 20 zaposlenih, sada imaju više od 1.300 radnika, a preko pola milijarde terminala u svetu pripada ovoj kompaniji ili na njima radi sa nekim od saradnika. Osnivač i jedan od direktora Florin Talpes naglašava da u oblasti tehnologije Srbija još nema nijednu takvu studiju, ali smatra da je za svaki uspeh potrebno da se “mnoge kockice slože”.

- Rumunija je najpre, kao članica EU i NATO, država sa dobrim geopolitičkim položajem. To je veoma važno, jer su tehnologije iz Rumunije na taj način počele da stiču poverenje u svetu - kaže Talpes.

On naglašava da su beneficije i rezultat višegodišnjeg lobiranja. Tačno pre 20 godina osnovana je Asocijacija softverske industrije, koja je još tada zacrtala strategiju razvoja. Asocijacija i IT sektor su sve vreme blisko sarađivali sa vladajućim strukturama i to je, po njemu, umnogome doprinelo da Rumunija danas dominira u IT sektoru.

- Plate zaposlenih mogu se upoređivati samo uz standard države - smatra Talpes. - Još 2002. godine napravili smo analizu sa akcentom na zarade koje bi zaustavile odliv mozgova. Shvatili smo da ako izbacimo porez na plate, uspećemo da najbolje stručnjake zadržimo u zemlji.

Talpes naglašava da je Rumunija još pre 15 godina shvatila da će doći do nestašice radne snage u ovoj oblasti i usmerila svoj rad prema istraživačkim centrima.

I za daleko manje kompanije ima mesta na rumunskom tržištu. Direktor “Ful skrin digitala” Dan Markulesku objašnjava da je počeo sa šest zaposlenih, a posle tri godine ima 28 stalnih radnika i 10 saradnika. Profit kompanije će se u odnosu na 2016. godinu, kada je iznosio 3,3 miliona leja, duplirati.

- Nikada nisam koristio kredite iz evropskih fondova niti državne subvencije i uspeo sam - kaže Markulesku. - Kada mi je prilikom osnivanja firme odobren kredit od EU od 1,1 milion evra, shvatio sam da su uslovi rigorozni i za mene neprihvatljivi i - odustao sam.

Koliko je država sve svoje resurse usmerila ka IT govori i podatak da je u Rumuniji pre devet godina donet zakon koji ne oporezuje firme u ovom sektoru.

GAZI I SRBIJA

BROJ zaposlenih u IT i u Srbiji se u poslednjih nekoliko godina višestruko uvećao. Primera radi, 2011. radilo je 8.300, a naredne godine već ih je bilo 10.400. Od 2013, kada je u ovoj oblasti bilo zaposleno oko 11.000 ljudi, taj broj je porastao za oko 34.000 i sad iznosi oko 45.000.