Krulj: Uspešna fiskalna konsolidacija omogućila povećanje plata i penzija

VEOMA dobri rezultati Vlade Srbije u segmentu fiskalne konsolidacije omogućili su najavljeno povećanje plata u javnom sektoru od 5-10 odsto i penzija od 5 procenata, izjavio je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a saradnik londonskog Instituta za ekonomske poslove dr Vladimir Krulj.

On je posebno istakao činjenicu da je javni dug na nivou centralne države sada oko 65 odsto BDP-a, što je blizu kriterijuma iz Mastrihta za punopravne članice EU, sa kojima se i one veoma teško nose. Srbija je, prema rečima dr Vladimira Krulja, već uspela da ispuni jedan od finansijskih uslova iz Mastrihta – smanjen je budžetski deficit ispod 3 odsto BDP-a, i to znatno ispod te granice, a nemamo problem ni sa inflacijom.

„Treba istaći i da je suficit budžeta Srbije sada oko 550 miliona evra, a setimo se samo da smo decenijama unazad stalno govorili i raspravljali o velikom deficitu budžeta, koji je često bio veći od planiranog“, naglasio je dr Vladimir Krulj.

Govoreći o aktuelnom trogodišnjem stend-baj aranžmanu sa MMF-om, koji se veoma uspešno privodi kraju, dr Vladimir Krulj je naglasio da je to „sigurno najuspešniji aranžman sa Fondom u novijoj istoriji srpske ekonomije, ali i sigurno jedan od najuspešnijih aranžmana koji je imao MMF u poslednje vreme“. Da li će Srbija ući u novi aranžman sa MMF-om, to je u ovom trenutku, prema rečima Krulja, stvar procene, jer našoj zemlji u ovom trenutku nije potrebna finansijska podrška MMF-a za nastavak reformi. Sa druge strane, treba uzeti u obzir i veoma dobru saradnju sa MMF-om u sprovođenju programa reformi. „U svakom slučaju, verujem da će Vlada Srbije po pitanju novog aranžmana sa MMF-om doneti odluku u našem najboljem interesu“, naglasio je Krulj.

On je istakao da su stvorene dobre osnove za dinamičan privredni rast i u narednoj godini. Krulj je posebno naglasio veoma dobre rezultate u infrastrukturnim projektima – završava se izgradnja Koridora 10, dobro napreduju radovi na Koridoru 11 i posebno ukazao na planirane regionalne infrastrukturne projekte, poput autoputa od Niša do Albanije (koji podržava EU), od Beograda do Sarajeva (u koji bi se uključila Turska), kao i projekta brze pruge od Beograda do Novog Sada (u saradnji sa Kinom). Krulj je takodje apostrofirao činjenicu da je nivo stranih investicija u prošloj godini bio blizu 2 milijarde evra, a to su u velikoj meri pre svega grinfild investicije koje podrazumevaju nove fabrike i nova radna mesta, a ne kupovine uspešnih preduzeća, kao što je to bio slučaj decenijama unazad.

Jedan od ključnih izazova za Vladu Srbije u narednom periodu biće rešavanje statusa preostalih strateških preduzeća, uz očekivanje da će do kraja godine biti rešeno pitanje „Galenike“, kao i dalje privlačenje novih investitora, zaključio je saradnik londonskog Instituta za ekonomske poslove je dr Vladimir Krulj.