Kvadrate nema ko da kupi

U SRBIJI se gradi nešto više od 10.000 stanova. Da bismo obezbedili stabilan i značajan privredni rast narednih godina, ovaj broj bi morao da bude višestruko veći. Istraživanje autora "Makroekonomskih trendova i analiza" pokazuje da se u stambene kvadrate u našoj zemlji ulaže proporcionalno našem bruto domaćem proizvodu, pet puta manje nego što je međunarodni prosek. Najveći deo srpskih investicija, s druge strane, odlazi u mašine i opremu i infrastrukturu.

Ekonomisti odavno poručuju da je neophodno da investicije, i javne i privatne, dostignu nivo od četvrtine bruto domaćeg proizvoda kako bi i Srbija dostigla zavidne stope rasta. U Srbiji one, međutim, nikako da stignu i do petine BDP - lane su iznosila nepunih 18 odsto BDP.

- Pokušali smo da odgovorimo zašto u Srbiji nedovoljno rastu investicije u osnovne fondove - objasnio je u sredu Ivan Nikolić, urednik MAT-a. - Ulaganje u stanove u Srbiji čini svega jedan odsto BDP, a u EU prosek je pet odsto. Od nas je trenutno gora jedino Grčka. Broj novizgrađenih stanova je u padu iz godine u godinu.

Nisu, međutim, ni svi ekonomisti saglasni u oceni da stanogradnja toliko utiče na razvoj privrede. Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, ali takođe i saradnik MAT-a, tvrdi da rast ulaganja u građevinarstvo dolazi kasnije, a da privreda raste ulaganjem u industriju.

- Stanogradnja i građevinarstvo, sem infrastrukture, posledica su a ne pokretač rasta. Pokretači rasta su industrija, usluge i poljoprivreda - smatra Miladin Kovačević. - Brzorastuće ekonomije nisu bile brzorastuće zato što je rasla stanogradnja, nego su to bile ove druge delatnosti. Zato su za nas važni strane direktne investicije i infrastruktura. To ubrzava rast i to diže stnadard. A sa tim raste i stanogradnja.

Ivan Nikolić, međutim, kaže da nijedna država koja želi dinamičan rast, nema luksuz da zapostavi građevinarstvo. U Kini, kako je rekao, neumorno ponavljaju: "Ako hoćeš da budeš bogat, izgradi put. Ako hoćeš da budeš bogat, izgradi zgradu".

PROBLEMI

NAJZNAČAJNIJA prepreka bumu u stanogradnji je nizak standard građana. Da bi prosečan građanin Srbije došao do prosečnog stana treba mu 16,1 godišnja plata. Građanin Velike Britanije, za tamošnji prosečan stan, treba da odvoji 5,2 godišnje plate. Drugi problem je natalitet, jer bi se reklo da nam je 3,1 milion stambenih jedinica, koliko ih ima, dovoljno naspram ukupnog broja stanovnika. Neadekvatni su, međutim, i površina i stanje tih jedinica.