Komentar: „Fijat”

DA plate u Srbiji nisu velike nije neka vest. Tako je i u kragujevačkom "Fijatu". Zato je 2.000 radnika naše automobilske industrije brzo donelo odluku o štrajku sa zahtevom da hitno dobiju povišice. I ljudski i zakonski legitimno. Ali, odatle bi mogao da počne put u provaliju.

Očigledno je da Italijani neće sesti za sto sa radnicima dok je obustavljena proizvodnja. Njihova praksa od Srbije, preko Poljske, Turske, Brazila ili Italije je da sa štrajkačima ne razgovaraju. Zašto? Pa, jednostavno, ako popuste Srbima, moraće i Turcima.

Uz sve napore koje je napravio državni vrh da do prekida štrajka i pregovora dođe, Kragujevčani ne popuštaju. Tvrde da su opterećeni kreditima, koje ne mogu da otplaćuju. Jasan argument, ali, šta ako "Fijat" okrene ćurak, zatvori fabriku i ode iz Srbije? Kako će kredite da vraćaju ako ostanu bez posla?

Na ova pitanja retko ko u srcu Šumadije ima odgovor. Ono što je možda i najalarmantnije je da bi odlaskom Italijana, i veliki broj "komponentaša" digao sidro. Čak 10.000 radnih mesta bi naša Srbija izgubila. Imamo li pravo na takav luksuz? Imaju li radnici "Fijata" pravo na tako nešto? Po zakonu - da, ali ljudski i moralno - ne.

Zar Italijani treba fabriku da presele u Poljsku? Javna je tajna da su Poljaci za lobiranje za proizvodnju novog modela u njihovoj državi izdvojili 100 miliona evra. Najbolja vest za njih je štrajk u Kragujevcu. Dok se naši radnici inate, drugi zadovoljno trljaju ruke.

Jedino što ostaje je da se nadamo da će pobediti razum. Da će sve strane sesti za sto, jer ne smemo dozvoliti da odlaskom "Fijata", Kragujevac postane nova dolina gladi.