Komentar: MMF

DOK se pola Srbije još iščuđava kako je Ana Brnabić postala premijer i da li je njen izbor politički manevar za zadovoljavanje interesa zapadnih partnera, ona je odmah ubacila kabinet u Nemanjinoj u petu brzinu.

Najavila je da Srbija neće ulaziti u novi stendbaj aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, čime je poslala poruku da želi brži ekonomski razvoj. Stari dogovor sa MMF-om treba da se okonča u februaru 2018, a kako tvrdi Brnabićeva, za novi - nismo zainteresovani.

Ruku na srce, prethodni dogovor sa svetskim bankarima pomogao je da se naša nacionalna ekonomija stabilizuje. Prazna kasa, prezaduženost i trošenje preko svake mere nisu bili održivi. Postizanje sporazuma sa MMF-om bio je temelj da se državne finansije "utegnu". Vlada je vešto koristila ugovor kao opravdanje da lakše napravi "rezove" u javnim preduzećima.

Sve to je dalo rezultate, ali naš privredni rast od 2,8 do tri odsto je nedovoljan za značajnije jačanje životnog standarda građana. Pogotovo što MMF, koliko pomaže sa pozajmicama, isto tako se "petlja" gde ćemo pare trošiti. Bez tog sporazuma, uz domaćinsko poslovanje država može mnogo više da investira, pogotovo u javne radove, koji u kratkom roku mogu da donesu visoke stope privrednog rasta.

Na kraju, lakše će se realizovati veliki infrastrukturni projekti, pogotovo izgradnja pruge Beograd - Budimpešta i završetak obilaznice oko Beograda, ali i završetak auto-puta ka Crnoj Gori. Moći će više da se uloži u energetiku, ali i da se ohrabri masovna stanogradnja.

Upravo zbog toga, potez premijerke je došao u pravi čas. Novac na bankarskom tržištu nikada nije bio jeftiniji. Sa domaćinskim ulaganjima, u kratkom roku mogli bismo sa ivice preživljavanja da se približimo srednje razvijenim zemljama.