KOMENTAR: Bankrot

PRIČA o bankrotu srpskih gradova i opština liči na onu o roditeljima čija su deca neradnici i rasipnici, a još su, pritom, i velikodušni u deljenju tuđih para.

Roditelji, u ovom slučaju Republika, godinama tolerišu osiono ponašanje svoje "dece" i puštaju ih da uzimaju kredite, da ne plaćaju obaveze i da, umesto za izgradnju puteva i vrtića, pare daju javnim preduzećima. Lokalna samouprava ima autonomiju, ali postoje mnogobrojni mehanizmi kojima je centralna vlast mogla da spreči zaduživanje preko svake mere, bahato trošenje i zapošljavanje.

Sada, kada su lokalne kase ispražnjene, a budžeti za naredne dve, pa i tri godine potrošeni, deluje da nema ni krivca, ni rešenja. Svi peru ruke. Bivša vlast, poput gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, tvrdi da su za sve poslove imali dozvolu Vlade.

Osim što su gomilali dugove, u jeku izbornih kampanja osmislili su niz pogodnosti kojima su častili potencijalne glasače. Jer, kako objasniti činjenicu da je gradska kasa godinama prazna, a da vlasti ne pokušavaju čak ni da naplate prihode koji im po zakonu pripadaju? Lepo je za građane da porez bude upola manji nego u drugim opštinama i još da ne mora ni da se plati, ali nedostatak tih sredstava mora da se nadomesti drugim prihodima. Kada se to ne radi godinama, promaja duva kroz gradski sef i upada se u vrzino kolo.

To se najbolje vidi u Smederevskoj Palanci, gde su česme presušile, pošto "Vodovod" nije platio struju "Elektromoravi". I pijace u Leksovcu su pet dana bile bez vode zbog duga prema "Vodovodu" od milion dinara koji se vuče godinama. Dakle, dugovi kad-tad dođu na naplatu. I retko kad kruže kao kiša oko Kragujevca.