Zbog uskršnjih praznika manje posla

USKRS je pomutio računicu. Tako ekonomisti okupljeni oko Ekonomskog instituta tumače pad industrijske proizvodnje u aprilu, pa i pad prometa u trgovinama. Kalendar i praznici su "pojeli" pet radnih dana, pa je sa traka sišlo 2,6 odsto manje robe nego u istom mesecu lane. Svečana trpeza se spremala uveliko u prvoj polovini meseca, ali se u drugoj stezao kaiš i promet je u maloprodaji opao za nepuni procenat. Početak godine, prva tri meseca, nije bio po volji ni stranim investitorima - priliv od 402 miliona evra je za čak 26 odsto manji od prošlogodišnjeg rezultata.

Prerađivačka industrija i dalje napreduje, za 5,5 odsto je jača od prošlogodišnjeg proseka. Ono što ne prati opšti trend su prehrambena industrija i proizvodi od nemetalnih minerala.

- Zastoj je nastao u preradi i konzervisanju mesa i proizvoda od mesa. Još nemamo pravi odgovor šta se dešava - istakao je Ivan Nikolić, urednik "Makrokeonomskih analiza i trendova". - Ako želimo veći privredni rast, neophodne su veće investicije. Udeo investiranja je na oko 18 odsto, a treba da premaši 20 odsto. I strane direktne investicije su zabeležile pad. To još ne znači da će ova godina na kraju po prilivu ulaganja biti gora od prošle.

Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku je analizirao koji segment stranih ulaganja je posustao. Reč je o reinvestiranju i međukompanijskim pozajmicama.

ENERGIJA U PADU

NAJZASLUŽNIJA za pad industrijske proizvodnje je energija. U aprilu je zabeležen međugodišnji pad od 12 odsto. Problem je što je trend proizvodnje energije u silaznoj putanji čitavih godinu dana.

INFLACIJA VEĆA

INFLACIJA je aprilu dostigla ovogodišnji maksimum - iznosi četiri odsto na godišnjem nivou, dok je mesečni rast 0,8 odsto. Izazvao je skok cena energenata, hrane, akcizne robe. Ekonomisiti, međutim, uveravaju da nema mesta zabrinutosti i da bi ona uskoro mogla da se vrati na ucrtanu stazu Narodne banke Srbije - na oko tri odsto.