Branislav Gulan: Iluzije u strategijama

SRBIJI za njenih 631.000 gazdinstava i 7,2 miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodljiva agrarna politika, koja mora biti realna i ostvariva.

Potrebno je da bude dugotrajna i da obavezuje sve buduće vlade. Od demokratskih promena 2000. godine do ovogodišnjih izbora imali smo čak 13 ministara poljoprivrede! Previše za postizanje boljih rezultata.

Srbija je zemlja sa 5,2 miliona hektara poljoprivrednih površina, obradivih je 4,2 miliona hektara, ali se koristi tek 3,3 miliona. Dosadašnje strategije prikazivale su da će agrar imati rast proizvodnje, ali je uglavnom beležen - pad. Najveći raskorak u planovima, odnosno željama i stvarnosti vidi se u poslednjoj strategiji, donetoj jula 2014. godine.

Inače, u prvoj deceniji ovog veka poljoprivreda je u Srbiji imala prosečan rast od svega 0,6 odsto. Rast i pad se kreću od minus 128 do plus 16 odsto. Najbolji primer loših procena zabeležen je 2015. godine, kada je strategija prikazivala rast od 9,2 odsto, a u stvarnosti smo imali pad od osam odsto. Vrednost agrarne proizvodnje te godine bila je samo 4,75 milijardi dolara. Želja svake vlasti je da to bude više od 6,5 milijardi dolara.

U 2016. godini bila je znatno veća, pre svega zbog vremenskih prilika koje su pogodovale setvi, cvetanju voća, žetvi, branju kukuruza. Pšenice je rodilo više od 2,8 miliona tona (ostalo za izvoz oko 1,5 miliona tona), oko osam miliona tona kukuruza... Berićetan je bio i rod suncokreta koji je zasejan na više od 200.000 hektara, a takođe i soje na nešto manjim površinama.

Za postizanje ciljeva, pravaca i mera u novom budućem strateškom dokumentu i njihovo prilagođavanje ambijentu, okruženju i najnovijim rezultatima u poljoprivredi Srbije, odmah se mora krenuti ka startnoj osnovi za izradu akcionih programa. U tim programima potreban nam je plan za spasavanje sela, a to je i spasavanje Srbije. Jer, u Srbiji ima oko 6.709 naselja (u Ustavu ne postoje sela), a 1.200 njih je u fazi nestajanja. Od ukupnog broja naselja u Srbiji čak 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. Dakle, za deceniju i po nestaće svako četvrto selo, jer u 86 odsto naselja opada broj stanovnika. Ako se hitno nešto ne učini za spasavanje sela, nestaće nam i Srbija!

Sad u koncipiranju nove politike treba započeti realizaciju strateških projekata, a to je povećanje proizvodnje mesa (pre svega junećeg), voća i povrća, ako i artikala koji se mogu prodati na tržištu nekadašnjeg nesvrstanog sveta od 1,6 milijardi stanovnika (kome se godišnje obrne trgovina u hrani od 650 milijardi dolara). Treba se okrenuti uzgoju goveda u 200.000 praznih kuća i staja u Srbiji. Jer, Evropskoj uniji godišnje nedostaje 700.000 tona kvalitetne junetine. Izrazili su volju da u narednih pola veka svake godine od Srbije kupe po 50.000 tona.

Kreatori ekonomske politike, međutim, ostaju gluvi na to. U 1990. godini izvezli smo 30.000 tona, a u 2015. godini samo 315 tona. Dakle, 100 puta manje. Razlog je što nemamo junadi u tovu. Istovremeno, okrenuli smo se tovu tovu svinja (ima ih 3,2 miliona komada). To je približno dovoljno (treba nam najviše pet miliona komada) za sadašnju potrošnju u Srbiji (troši se godišnje 17 kilograma po stanovniku), kao i za mogući izvoz.

Stoga nam nije potrebno dovođenje "Tenisa" iz Nemačke sa nova četiri miliona tovljenika. Iz Srbije nema izvoza svinjskog mesa u EU, zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Izvoz će u idealnim uslovima biti moguć tek 2020. godine. Sveže svinjsko meso do tada neće biti isporučivano, jer nije dozvoljen transport preko zemalja EU. Nema izvoza ni u Rusiju jer put tovara brodom traje 47 dana!

Dakle, za prevazilaženje sadašnjeg stanja našoj poljoprivredi potrebna je nova reindustrijalizacija. Nužna je nova prehrambena industrija i strateška ulaganja. Njih je teško pronaći iz sveta, jer od 2000. godine do danas, od ukupnog ulaska stranih direktnih investicija u zemlju, u agrar je išlo svega 0,6 do 1,7 odsto! Moramo se uzdati u sebe, domaće investitore i mogućnosti.

Branislav Gulan, Odbor za selo SANU