Notari upisuju vlasnike u katastar

SITUACIJA da vlasnik stana ili kuće ostane bez nekretnine, jer je nije na vreme upisao u katastar trebalo bi uskoro da postane samo ružna prošlost. Do sada je bilo prepušteno volji kupca da li će obaviti upis ili ne, pa se dešavalo da mu izvršitelji pokucaju na vrata zbog duga prethodnog vlasnika na kojeg se nekretnina zvanično i dalje vodi. Nacrt novog zakona o upisima u katastar trebalo bi da reši ovaj problem, jer predviđa da javni beležnici po službenoj dužnosti u roku od 24 časa moraju da obaveste Republički geodetski zavod o svakoj kupoprodaji objekta koju su overili.

Ne zna se koliko je netačnih vlasnika i pokojnika upisano u katastar. Novi vlasnik bi trebalo da odmah prevede kupljeni objekat na svoje ime, ali se to u praksi retko dešava.

Novim zakonom je predviđeno uvođenje elektronskog šaltera za razmenu dokumentacije između službe za katastar i profesionalnih korisnika - javnih beležnika, izvršitelja i sudova.

- Umesto tri-četiri odlaska do šaltera, nacrtom zakona predviđa se da građani samo jednim odlaskom kod javnog beležnika završe i overu ugovora i upis svojine - objašnjava Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u. - Notar će biti dužan da dostavi dokumentaciju katastru čak i ako stranka nije uplatila propisanu taksu, a takođe će RGZ biti u obavezi da završi upis i bez novčane naknade. S druge strane, stranci će biti stimulativnije da na vreme plati predviđeni namet, jer će tada iznos takse biti 20 odsto niži. Očekuje se da ovim novinama bude omogućeno da se upis u katastar obavlja u roku od tri dana.

U nacrtu ovog zakona navedeno je i da će Ministarstvo građevinarstva podzakonskim aktom bliže urediti proceduru dostave odluka od strane javnih beležnika, proceduru postupanja službe katastra po njihovom prijemu, kao i način uvida, izdavanja i obim dostupnosti podataka sadržanih u katastru nepokretnosti, preko e-šaltera.

Javni beležnici smatraju da bi donošenje i primena novog zakona predstavljali korak bliže potpunoj pravnoj sigurnosti građana, jer je reč o još jednom kontrolnom mehanizmu koji sprečava da dođe do dvostruke prodaje nepokretnosti.

- I sada proveravamo sve isprave za upis nekretnine u katastar nepokretnosti, ali to naknadno rade i službenici u RGZ - navode u Javnobeležničkoj komori Srbije. - Da bi overene isprave mogle da budu skenirane i istog dana poslate katastru, neophodno je da javnobeležničke kancelarije tehnički budu povezane sa katastrima. Rešenje o upisu u katastar ni ubuduće ne bi donosili javni beležnici, već isključivo službenici u katastru. Na ovaj način čitava procedura upisa postala bi efikasnija i brža, uz postizanje znatnih ušteda u radu katastra.

KAZNE ZA SLUŽBENIKE

NOVI zakon predviđa i novčane kazne za službenike katastra koji su nadležni za rešavanje predmeta reše u roku od 15 dana od prijema zahteva. Ukoliko im se to dogodi jednom biće sankcionisani sa 10.000 do 50.000 dinara, a ako prekršaj ponove preti im kazna do 150.000 dinara.

GRAĐANIMA ISTA TAKSA

USLUGA upisa imaoca prava na nepokretnost u katastar košta 5.000 dinara, a notari tvrde da ona ne bi trebalo da poskupi za građane.

- S obzirom na to da bi javni beležnici obavljali pretežan deo posla u vezi sa upisom u katastar, svakako bi trebalo predvideti i određeni vid naknade - kažu u Javnobeležničkoj komori. - Stranke ne bi trebalo da plaćaju više nego što je to sada slučaj, a na državnim organima je da se dogovore o budućoj preraspodeli odgovornosti, posla i novčane naknade.