Za legalizaciju potrebno sedam dokumenata

NA osnovu satelitskih snimaka i popisa nekretnina koje rade građevinski inspektori, na području Srbije ima oko 2,4 miliona nelegalnih objekata. Za oko milion i po predati su zahtevi za legalizaciju. Oko 900.000 ozidanih ili nadzidanih jedinica nije ušlo ni u jedan pravni proces. Uglavnom, to je reč o šupama, magacinima, štalama, ali ima i velikih broj kuća i vikendica.

Naime, zbog spora oko imovine, a u nekim slučajevima nemara domaćina, nije predat zahtev za legalizaciju do stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata, koji je počeo da se primenjuje 27. novembra 2015. godine.

Redakciji "Novosti" postavljena su mnogobrojna pitanja u vezi sa legalizacijom objekata. A jedno od njih je šta treba uraditi s kvadratima koji su odavno podignuti, nemaju nikave "papire", a nije podnet zahtev nadležnom sekretarijatu.

Za što efikasniji postupak ozakonjenja, potrebno je ispoštovati nekoliko birokratskih koraka, angažovati geodetu i arhitektu.

Prvi korak je pokrenuti postupak kod nadležne institucije. Zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 29. januara 2014. godine smatraju se zahtevima u smislu ovog zakona, te za njih ne treba podnositi novi zahtev, već se eventualna dopuna predmeta novim "papirima" vrši na broj ranije podnetog zahteva.

Kod objekta za koje nije ranije podnet zahtev za legalizaciju, postupak ozakonjenja pokreće se dostavljanjem Rešenja o rušenju stranci putem organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju. Popis nezakonito izgrađenih objekata i donošenje Rešenja o rušenju je u nadležnosti opštinske ili gradske građevinske inspekcije, koja dokument o rušenju dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju.

Nijedan objekat se ne može ozakoniti ako se nadležnoj službi ne priloži dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u originalu ili overenoj fotokopiji (ugovor o prenosu prava vlasništva, rešenje o nasleđivanju, ugovor o kupovini zemljišta, ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta, rešenje o statusnoj promeni privrednog društva i dr.)

Pored toga, potrebno je priložiti izveštaj o zatečenom stanju, dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje, kopiju plana, list nepokretnosti, geodetski snimak (izveštaj i elaborat), mišljenje opštine (ukoliko nije pribavljeno u ranijem postupku).

Ovim zakonom postupak se sprovodi uz olakšavajuće okolnosti koje se tiču oslobađanja od naknada i taksi.

Kada su kvadrati ozakonjeni, oni na tržištu nekretnina imaju daleko veću cenu. Pravna posledica ozakonjenja jeste da je ozakonjeni objekat u svemu izjednačen sa objektom koji je građen sa izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom, po upisu prava svojine na nezakonito izgrađenom objektu u skladu sa ovim zakonom, vlasnik takvog objekta ima sva prava u obimu koji je predviđen za vlasnike svih drugih nepokretnosti.

Postupak ozakonjenja ne oslobađa stranke od obaveze rešavanja imovinsko-pravnih odnosa i parcelacije: pre postupka ozakonjenja potrebno je izvršiti parcelaciju ukoliko je to predviđeno detaljnim urbanističkim planom, kao i rešiti imovinsko-pravne odnose na predmetnoj nekretnini.

NADZIĐIVANjE

U slučajevima kada je predmet ozakonjenja pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor, nadziđivanje ili pripajanje zajedničkih prostorija susednom stanu, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se izvod iz lista nepokretnosti za zgradu i sve posebne delove zgrade. Potrebna je i dokumentacija koja je dokaz regulisanju međusobnih odnosa između vlasnika nezakonito izgrađenog objekta i organa zgrade (Odluka Skupštine stanara i Ugovor između Skupštine stanara i investitora).