Borislav Borović: Ne štitimo devizne rezerve

Upravljanje i držanje deviznih rezervi Srbije odavno je kod nas samo po sebi misterija. Skupština Srbije ili bar njen parlamentarni odbor o finansijama, kao kontrolni organi izvršne vlasti, teško mogu dokučiti bitnije detalje koji se tiču deviznih rezervi, koje pripadaju državi i narodu u krajnjoj liniji.

Vrlo je neobično da pod plaštom nekakve tajne, samo uzak krug ljudi odlučuje o desetak milijardi evra deviznih rezervi, uključujući i rezerve u zlatu. Čak i da se krug izvan NBS proširi na članove Vlade, to je, ipak, preveliko diskreciono pravo koje gotovo ne podleže nikakvoj kontroli. Niko izvan tog kruga ne može da zna u kojim bankama i po kojim kamatama držimo novčane depozite, niti u kakvim obveznicama i pod kojim uslovima čuvamo državne devizne rezerve. Istovremeno, to znaju strani bankari u čijim bankama držimo devizne depozite ili mnogobrojni činovnici stranih zemalja u kojima Srbija ima udeo u njihovim hartijama od vrednosti.

Nedavna "afera" sa zlatnim rezervama je bar razjasnila koliko zlata tačno imamo, ali je pokazala i da je sadašnja guvernerka bila žrtva loše informisanosti ili čak manipulacije nekih njenih saradnika, što je ozbiljan skandal koji je završio bez epiloga. Mada ni tada podatak o tome kada je tačno i po kojoj ceni zlato iz sukcesije SFRJ prodato, NBS nije htela iznese iz "razumljivih" razloga. Razumljivih za koga?

Sporadično saznamo bar strukturu deviznih rezervi, ali bez konkretnih detalja. Tako znamo da se najveći deo rezervi (oko 70%) drži u hartijama od vrednosti SAD i drugih evropskih zemalja poput Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije... Nešto ispod 26 odsto su u efektivnom stranom novcu, potraživanjima na računima u inostranstvu, specijalnim pravima vučenja..., a pet odsto je u zlatu (oko 17,5 tona). Pitanje je na osnovu kojih procena NBS pravi poželjnu strukturu državnih rezervi i da li ja ta procena ispravna i u skladu sa globalnim tendencijama i predstojećim turbulentnim globalnim monetarnim dešavanjima.

Dakle, zlato je procentualno minimalno zastupljeno u deviznim rezervama države Srbije. To je možda moglo biti opravdano pre nekoliko decenija. Kažem možda, ali svakako ne i danas, kada je potpuno jasno da se položaj dolara kao zvanične svetske rezervne valute ozbiljno dovodi u pitanje.

Situacija sa evrom je vrlo slična, jer je ECB poslednjih godina masovno kupovala obveznica javnog i privatnog sektora država članica evrozone. Najnoviji program ECB je težak oko 1.100 milijardi novoodštampanih evra i sigurno će biti produžen i narednih godina. Ovim postupkom ECB je od mnogih označena kao mašina za štampanje evra bez pokrića.

Razlog više da se razmišlja o značajnijem udelu zlata u državnim rezervama. Više nije nikakva tajna da mnogi "veliki igrači" u globalnoj ekonomiji osporavaju dolaru kredibilitet svetske rezervne valute, a slično podozrenje čeka i evro. "Bežanje" u druge valute je već počelo, a najviše u zlato.

Opšti trend osiguravanja od turbulencija oko papirnatih valuta bez pokrića je užurbana kupovina zlata, i to u fizičkom obimu. To rade i Rusija i Kina, pa zemlje Emirata, Saudijska Arabija i Australija, a o Japanu i Švajcarskoj da i ne govorimo. Dakle, svi koji bi da zaštite svoje zemlje od rizika u trenutku kad dođe do čeonog sudara oko pitanja statusa petrodolara.

Pitanje je šta čeka Srbija, odnosno NBS? Zašto se ne bi ponašala slično onima koji bi da zaštite svoje državne rezerve? Jedino razumno je da NBS počne da menja strukturu rezervi u korist zlata, bez obzira na kratkovid pristup zbog štete oko gubljenja prihoda od kamata kojeg na zlato zaista nema.

Ako se bude rukovodilo tim ziheraškim pristupom, možemo doći u situaciju da izgubimo sve, jer 70-80 odsto vrednosti deviznih rezervi može biti izgubljeno za nekoliko dana. Ako se obistini samo deo prognoza oko statusa dolara, stvari će se dešavati iznenada i munjevito, a NBS neće imati ni vremena ni instrumenata da odgovori na ove okolnosti. Svi će želeti da kupe zlato, ali će ono jednostavno nestati. Tada će biti kasno za kajanje, jer će bogati kupovati zlato po bilo kojoj ceni sve dok ga bude, ali to neće biti Srbija. Kod nas mnogi ne mogu i neće da poveruju da se to zaista može desiti, a često se ovaj scenario izvrgava podsmehu.

A samo treba na vreme uraditi ono što rade sve ozbiljne zemlje i promeniti struktura rezervi u korist zlata. I to "živog" zlata koje će biti u trezorima naše zemlje. Ako se ipak ništa ne desi, šteta neće biti nikakva ili tek za neki procenat kamata koje zlato ne donosi. A desiće se, pre ili kasnije.