KOMENTAR: Kašice

PAMTI li iko šta ono beše - aflatoksin? A, vratio se opet u Srbiju. Samo ne u mleku, već u dečijim kašicama i ponovnom neznanju o tome šta jedemo i pijemo. Nezavisne i zavisne laboratorije, informacije i demantiji samo još više unose strah i nepoverenje među građane, ostavljajući prostor za sumnje i optužbe. Nažalost, ni posle nedelju dana od afere "Juvitana", još niko nije izašao u javnost i rekao jesu li njeni proizvodi opasni za našu decu ili ne.

Ustanova koja bi u ovakvim slučajevima trebalo da arbitrira - otvara se više od deset godina?! Ispred Nacionalne referentne laboratorije nekoliko puta je sečena crvena vrpca, ali tamo još "spava" i skupa i teško nabavljena savremena oprema. Kome smeta njeno otvaranje? Da radi, možda bismo i znali šta jedemo i pijemo. Možda bismo mogli i da se nadamo da radi u interesu naroda, a ne kompanija, partija i pojedinaca.

Verovatno bismo mogli i da joj verujemo. Za razliku od gotovo svih ostalih laboratorija i ustanova koje poluistinama samo pojačavaju nemir. Ovako, pijemo i jedemo ono za šta se proizvođači kunu da valja. Kupujemo i "kusamo" laboratorijske apsolutne istine, iako su im zaključci da li je nešto ispravno ili nije uglavnom različiti!? Silne analize i superanalize ostaju samo mrtvo slovo na papiru. I nema nikoga da stavi tačku.

Niko da se ispreči ispred onih koji ugrožavaju ono što nam je najvažnije - decu. Zato čas imamo, čas nemamo povećane koncentracije aflatoksina u mleku, jer granice pomeramo kako nam odgovara. Zato i gatamo jesu li sokići i kašice opasni ili ne. Ovo kockanje sa zdravljem naših naraštaja, ali i sa poslednjim ekonomskim adutom - prehrambenom industrijom, je najotrovniji pesticid koji nas sve razara. Zato, glavešine, otvorite tu laboratoriju što pre!