Za opšti interes „uskače” i privatni kapital
17. 10. 2016. u 16:11
Za pet godina nadležni odobrili 38 lokalnih projekata privrede i javnog sektora. Zajednička ulaganja način rešavanja komunalnih problema. Projekat sanacije deponije Vinča vredan između 200 i 300 miliona evra

Za pet godina nadležni odobrili 38 lokalnih projekata privrede i javnog sektora Foto Tanjug, AP
UKUPNO 38 projekata u Srbiji dobilo je pozitivno mišljenje Komisije za javno-privatno partnerstvo u proteklih pet godina, od čega je počela realizacija oko polovine, mahom na lokalnom nivou. Ova vrsta ulaganja podrazumeva zajedničke akcije javnog sektora države ili lokalnih samouprava i privatnog sektora radi obezbeđenja funkcionisanja delatnosti od opšteg interesa i efikasnog i ekonomski održivog razvoja infrastrukture.
- Reč je o projektima manjeg obima u oblasti gradsko-prigradskog prevoza putnika, javne rasvete, sakupljanja komunalnog otpada, proizvodnje toplotne i električne energije upotrebom obnovljivih izvora energije... - kaže, za "Novosti", Dragan Stevanović, predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo. - Ali više je nego očigledno da javno-privatno partnerstvo postaje najrealnija opcija i za realizaciju lokalnih, regionalnih i nacionalnih infrastrukturnih projekata, jer se u poslednjih godinu dana sve veći broj ideja i programa kreće u tom pravcu.
Stevanović podseća na to da mehanizam javno-privatnih partnerstava (JPP) omogućava da država ili lokalna samouprava, umesto odvajanja sredstava iz budžeta ili kreditnog zaduživanja za izgradnju i razvoj infrastrukture ili pružanje usluga, uspostavi partnerski odnos s privatnim partnerom i na taj način obezbedi sredstva za ove poslove.
Do sada odobreni projekti uglavnom se odnose na gradsku javnu rasvetu, komunalne usluge, poput izgradnje kanalizacije, odnošenje otpada, deponije, javni gradski prevoz, a u poslednje vreme opštine i gradovi predlažu i projekte grejanja na biomasu.
Najozbiljniji i najveći predlog koji je Komisija odobrila je projekat Grada Beograda koji se odnosi na sanaciju i izgradnju deponije u Vinči. Ovaj projekat je vredan između 200 i 300 miliona evra, u zavisnosti od izbora tehnologije. Cilj je da privatni partner sanira postojeću deponiju, otvori novu i napravi postrojenje za proizvodnju električne energije iz otpada. Država na ovaj način planira da reši veliki komunalni, ali i ekološki problem Beograda.
Projekti koje su lokalne samouprave do sada predlagale obično su manjeg obima i vrednosti, iako ovaj mehanizam pruža mnogo veće mogućnosti.
- Ono što je neophodno uraditi i što Komisija već čini jeste stalna komunikacija i podrška lokalnim samoupravama. Veoma je važno da lokalne samouprave razumeju ovaj koncept i da prepoznaju mogućnost primene ovog mehanizma za sopstveni ekonomski razvoj - kaže predsednik Komisije.