Borislav Borović: Procvat zemlje Kazaha

U sovjetskoj eri, Kazahstan je bio poznat po Staljinovim gulazima koji su velikim delom bili na teritoriji ove sovjetske republike, ali i po kosmodromu Bajkobur, odakle su kretale sve kosmičke misije tadašnjeg SSSR. Srećom, gulaga više nema, a Rusija je produžila ugovor sa nezavisnim Kazahstanom do 2050. godine o korišćenju kosmodroma. I filmska epizoda sa Boratom Saše Koena je srećom daleko od stvarnosti kojom već nekoliko decenija živi narod i zemlja Kazaha (18 miliona, od kojih su 12 miliona Kazasi, četiri Rusi).

Danas je to najrazvijenija zemlja centralne Azije i jedna od najperspektivnijih ekonomija sveta, koja doživljava neverovatni ekonomski i svaki drugi procvat. Glavni ekonomski zamajac je bio rast cena nafte u prvim godinama 21. veka, kojom je ova zemlja prebogata, jer se rezerve procenjuju na 40 milijardi barela (11. na svetu), mada su se ekonomski pomaci osetili već po osamostaljenju. Tako je Kazahstan 2000. godine postao prva bivša sovjetska republika koja je otplatila svoj dug MMF, sedam godina pre dospeća zadnje rate kredita.

Od 2002. podstaknut visokim cenama nafte na globalnom nivou, privredni rast se kreće po godišnjim stopama od oko 9,5 odsto da bi sledećih godina prelazio 10 odsto. Generalno, veliki izazov u godinama rasta svetske cene nafte postaje kontrolisanje inflacije zbog velikih i naglih deviznih priliva od prodaje nafte i gasa. Inflacija je bila pod striktnom kontrolom, pa je ona padala od 6,6 odsto u 2002. godini do 5,3 odsto u 2016 godini. Privreda je osetila udar svetske ekonomske krize iz 2008. godine, pa je godišnji rast BDP opao na oko devet procenata u toj godini. Sada se kreće na godišnjem nivou od oko šest odsto, sa nezaposlenošću od samo 5,2 procenta. Ekonomski rast je pratio i rast životnog standarda, pa su danas prosečne plate već oko 1.000 dolara mesečno i blizu 15.000 dolara dohotka po glavi stanovnika. Pismenih je 99,7 odsto, jer su ulaganja u obrazovanje najveća u Aziji. Uložene su milijarde dolara u izgradnju bolnica, škola, fakulteta, puteva, železnica.... Naravno, sve to zahvaljujući bogatim nalazištima nafte, gasa, urana i drugih vrednih ruda. Kazahstan dnevno proizvodi 1,608 miliona barela nafte. Gasne rezerve su ogromne, a poseduje čak 15 odsto svetskih rezervi urana. Ima i velika nalazišta gvožđa, mangana, hroma, nikla, kobalta, bakra, molibdena, olova, cinka i zlata. Izvoz je prošle godine dostigao gotovo 60 milijardi dolara, a BDP 230 milijardi dolara. U nacionalnom naftnom fondu se čuva 60 milijardi dolara, a zlatne rezerve prelaze 30 milijardi dolara.

Ali, Kazahstan radi vrlo pametno i gleda u budućnost, ne želići da se u privrednom razvoju osloni samo na prirodna bogatstva, već strateški planira diversifikaciju razvoja ostalih privrednih grana. U tom smislu, uložena su ogromna sredstva u razvoj transporta, farmakoindustriju, telekomunikacije, petrohemiju i preradu hrane. Razvijene su i industrije traktora i ostalih poljoprivrednih mašina, zatim elektromotora, građevinskog materijala i civilnog vazduhoplovstva. Poseban ekonomski prioritet je razvoj i unapređene energegetike na bazi gasa zbog eliminisanja energetske zavisnosti od drugih zemalja. Kazahstan je po površini veći od Zapadne Evrope i 9. je na svetu, ali ima samo devet odsto obradivog zemljišta. Ipak, velika i pametna ulaganja u poljoprivredu su Kazahstan učinili velikim izvoznikom mesa i pšenice. Kazahstan je danas perspektivna i finansijski stabilna zemlja. Budžetski deficit je samo 2,2 odsto, a javni dug 15 odsto BDP, dok je stopa inflacije 5,7 procenata. Kazahstan ima ozbiljan spoljnotrgovinski suficit, jer je izvoz oko 90 milijardi dolara godišnje (nafta, gas, obojeni metali, hemijski proizvodi, mašine, pšenica, vuna, meso, ugalj...), a uvoz oko 54 milijarde dolara (mašine i oprema, prozvodi od metala, prehrambeni proizvodi).

Investicije Kazahstana u inostranstvu su oko 30 milijardi, naspram 195 milijardi dolara koliko su strani investitori uložili u Kazahstan od 2005. do danas. Ono što Kazahstan čini još interesantnijim i perspektivnijim je to što je on član i osnivač Evroazijske ekonomske i carinske Unije, koju još čine Rusija, Belorusija, Jermenija i Kirgistan. EEU, čiji je idejni tvorac predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, dobija sve više na značaju, očekuje se ulazak još nekih zemalja (Tadžikistan je već počeo pregovore a Uzbekistan, najveći svetski proizvođač pamuka već participira na zajedničkom tržištu), a zajednička Razvojna banka (EurAsec) daje finansijsku relaksaciju u vidu povoljnih sredstava za investicije zemljama članicama Unije. Sve ovo i te kako Kazahstan stavlja u centar ekonomskih događanja centralne Azije. Srbija mora da iskoristi odlične diplomatske odnose sa Kazastanom u cilju unapređenja ekonomskih odnosa, koji se neće završiti samo na bescarinskom izvozu "Fijata" u EEU.