Rade samo veliki gradovi, sever tri puta bogatiji od juga i istoka

VIŠE od polovine zaposlenih u Srbiji radi u dva grada - u Beogradu i Novom Sadu. U regionu prestonice stvara se skoro 40 odsto svega u Srbiji, dok Južna i Istočna Srbija u bruto domaćem proizvodu učestvuju sa 13,8 odsto. Trend sve većih regionalnih razlika ne napušta Srbiju i pored godina politika usmerenih na njihovo smanjenje. A u odnosu na Evropsku uniju - beležimo zaostatak svih regiona.

Izveštaj o regionalnom razvoju Ministarstva privrede, otkriva da je Beogradski region 2009. godine bio na nivou od 65 odsto razvoja Evropske unije. Do 2013. godine, a to su poslednji raposloživi podaci, pao je na nivo od 60 odsto. Privredna razvijenost Beogradskog regiona 2009. je bila 1,5 puta manja od regionalnog proseka 27 članica EU, a već 2013. je zaostajao 1,7 puta.

- Kompletno područje Jugoistočne Evrope se po ekonomskoj snazi nalazi ispod polovine Evropske unije - stoji u Izveštaju. - Srbija se nalazi na 35 odsto evropskog proseka, Bugarska na 47 odsto, Rumunija na 49 odsto, Slovenija na 80 odsto, a Hrvatska na dve trećine. Dispariteti unutar regiona su, međutim, različiti. U Srbiji su veći - odnos je 2,9 prema jedan. U Sloveniji i Hrvatskoj su 1,5 i 1,8 prema jedan. Najveće regionalne ekonomske razlike su u Rumuniji, 3,8 prema jedan.

U prevodu, razvijeni regioni, Beograd i Vojvodina, tri puta su bogatiji od juga i istoka. Zakoni slabo motivišu nerazvijene da se "popnu" na lestvici, a posebno su "uljuljkani" zbog činjenice da imaju siguran transfer iz republičkog budžeta.

Novac koji dobiju, dovoljan im je za isplatu plata, tako da o kapitalnim investicijama i privlačenju ulagača ne razmišljaju mnogo. Aleksander Grunauer, šef projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ smatra da taj model nije dobar.

- Do sada su nerazvijene opštine nacionalnom kategorizacijom svrstavane u takozvana devastirana područja i one su imale privilegovane pristupe nacionalnim transferima - ističe Grunauer.

- Dobijali su više novca, a mogli su da računaju i na jeftinije pozajmice. U redu je da se siromašnima pomogne. Ali, taj sistem preraspodele sredstava ima grešku, jer se lokalne vlasti stimulišu da se ne ponašaju odgovorno, jer se "srozavanje" opštine na nivo devastirane nagrađuje većim transferom sredstava iz republičkog budžeta.

Naš projekat već više od pola decenije radi sa opštinama u istočnoj Srbiji, koje spadaju među najnerazvijenije kako bi se to i promenilo. Poslednje dve godine smo radili na tome da poboljšaju naplatu poreza na imovinu.

KOLIKO NAPREDNIH, TOLIKO I UNIŠTENIH

OPŠTINE su poslednji put sortirane po stepenu razvijenosti 2014. godine, kada je Vlada Srbije donela Uredbu o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona. U prvu grupu tada je svrstano samo 20 lokalnih samouprava. U isto vreme, na dnu lestvice, među devastiranima je ostalo 19 opština.