I asfaltom privlače ulagače

DO kraja avgusta počeće uređenje 32 industrijske zone u Srbiji. Ministarstvo privrede izdvojilo je nepunih 500 miliona dinara, a isto toliko novca obezbedile su i lokalne samouprave. Za već postojeće investitore i investitore koji se iščekuju gradiće se putevi, komunalna i energetska infrastruktura. Najviše novca stići će u Niš i Dimitrovgrad, po 38 miliona dinara, a u Kraljevo i Bajinu Baštu po 35 miliona dinara.

Prošle godine uređeno je 37 industrijskih zona, a radovi su koštali ukupno 735 miliona dinara.

- U kriterijumima za klasifikaciju i rangiranje projekata uzeli smo u obzir i to da li opštine imaju ugovor s potencijalnim investitorom - objašnjava Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede. - Negde su već stigli investitori, na primer "Geoks" u Vranje, a odmah preko puta i "Ditra". Industrijska zona, međutim, nema direktnu konekciju sa auto-putem E-75. Ušli smo u reviziju pojekta za direktno povezivanje i sledeće godine ćemo to uraditi. Skoro svi koji su aplicirali su i dobili projekte, a najviše zainteresovanih opština bilo je na severu i jugu zemlje. Sledeće godine, ako budemo imali više novca, uspećemo da pokrijemo još više opština.

Ove godine konkurisalo je 36 opština koje su delegirale ukupno 38 projekata. Opština Ruma "prolazi" već treći put. Ugostili su nekoliko investitora - "Everest", "Hačinson", "Sinovejšen grupu" iz Nepala.

- Imamo nekoliko veoma dobrih lokacija za ulaganje u našoj opštini, ali je trenutno najopremljenija industrijska zona "Rumska petlja" - kaže predsednik Slađan Mančić. - Prostire se na 220 hektara i infrastrukturno je opremljena oko 80 odsto. Ima još nekih detalja koje treba da dovedemo u red. Da bismo konkurisali za sredstva Ministarstva privrede morali smo da pripremimo projekte i da iz opštinskog budžeta izdvojimo deo novca. U proteklih godinu i po posao je dobilo oko 2.000 ljudi. Neophodna su stalna ulaganja u zone, jer investitori imaju različite prohteve, po pitanju protoka gasa, električne energije, saobraćajnih veza...

Mančić ističe da se ulagačima postavlja uslov da u fabrikama zapošljavaju stanovnike s teritorije ove opštine, a ne da dovode radnike iz Beograda i drugih mesta.

I Koceljeva se, kako kaže Dušan Ilinić, prvi čovek ove opštine, priprema za dolazak novih investitora, ali pruža i podršku domaćim prirednicima.

- Dva puta smo do sada konkurisali za sredstva i trenutno iz jednog od projekata asfaltiramo 1,2 kilometra puta u industrijskoj zoni - priča Ilinčić. - Planiramo da konkurišemo i ubuduće, jer ima još mnogo da se uradi da bi uslovi za investiranje bili besprekorni.

SAMI SEBI NE IZDAJU DOZVOLU

LOKALNE samouprave koje bi sledeće godine htele da dobiju subvenciju iz budžeta, projekte bi valjalo već da započnu. Ove godine je u startu potpuno dokumentaciju imalo svega njih 17.

- Dešava se da lokalne samouprave ne dostave građevinsku dozvolu, a one su te koje ih izdaju - objašnjava Dragan Stevanović. - Nekada ne obezbede ni svoj deo novca, a to je preduslov da se raspiše javni poziv. Od prošle godine je ostalo nepotrošeno 80 miliona dinara, i taj novac ćemo dati opštinama da plate izradu infrastrukturnih projekata.