Srbin mesečno uštedi 3.500 dinara

GRAĐANI Srbije mesečno uštede oko 3.500 dinara. To je za 700 dinara manje nego pre dve godine, a za 1.100 dinara je lakša kasica nego 2012. Od tog skromnog iznosa većina građana ne stavlja ništa u banke, a tek poneka mrvica završi na štednom računu. Sitno šparaju najčešće penzioneri, zavisno od primanja, a najmanje mladi, kojima uvek treba koji dinar više. Većina njih ne nosi novac u banke, već ga čuvaju kod kuće. Najveće štediše kod nas su gastarbajteri i ljudi koji zarađuju daleko iznad proseka u Srbiji.

Ako se uporedimo sa komšijama i Evropljanima, prema mesečnoj štednji smo na dnu liste. Tako Hrvati stave sa strane 60 evra, Rumuni 41 evro, Mađari 49, a Austrijanci 188 evra.

Podaci NBS ukazuju na to da su od početka ove godine dinarski ulozi povećani sa 45,36 na 47,69 milijardi dinara, a u evrima za 34 milijarde dinara ili oko 270 miliona evra. Tako je na kraju juna ukupna štednja stanovništva dostigla 8,8 milijardi evra.

- Više zarade na štednji nema, a nema ni mnogo onih koji mogu da ulažu u banke, kao što je to bilo nekad - kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Građanin sa prosečnim primanjima teško šta može da uštedi. Svako ostavi po hiljadu-dve dinara sa strane za nepredviđene troškove. Najviše štede penzioneri, iako primaju najmanje. I ne za sebe, nego za decu, unučiće. Ali to su mali iznosi i nisu svakog meseca isti. Nekada ništa ne pretekne da se uštedi.

Najviše je uloga po viđenju i na godinu dana kada su u pitanju i dinari i evri. Interesantno je da ima klijenata koji polažu svoj novac i na pet godina u devizama. Takvih uloga je oko 110 miliona evra, a preko 60 meseci nešto više od 10 miliona evra. Bogataši svoju ušteđevinu čuvaju u bankama, iako su vodeće banke drastično smanjile kamate na štednju, a pojedine su i ukinule depozite u švajcarskim francima. Kamate na depozite mogu i dalje da padaju, ali ne mogu da pređu u minus, jer NBS smatra da za to nema razloga.

Banke su drastično smanjile kamate na štednju. Tako je kamata na oročene dinare na godinu dana od 3,5 do šest odsto, evre od 0,30 do 1,30 odsto, dolare od 0,70 do 1,50 odsto, britansku funtu od 0,70 do 1,40 odsto, franak od 0,90 do 1,35 odsto, rublju 1,35 do 3,75 odsto. Jedna od vodećih banaka u Srbiji plaća manju kamatu na oročene evre nego za dolare i britansku funtu. Za evropsku valutu oročenu na 12 meseci daju 0,30 odsto, a za američku i ostrvsku valutu po 0,85 odsto. Neke banke, na primer, ne daju kamatu po viđenju na mesec dana, dok druge pružaju samo mrvicu od 0,01 odsto.