Odabrani ne plaćaju porez

TRANSPARENTNOST globalnih finansijskih transakcija bi trebalo da se podrazumeva. To formalno zagovaraju svi predstavnici političke i ekonomske elite sveta. U više navrata se pokušavao izgraditi globalni poreski sistem sa ciljem "borbe protiv finansijskih špekulacija". Te ideje uvek dobijaju podršku ogromne većine svetske populacije ali se, nažalost, nikada ne sprovode u delo.

Sedamdesetih godina prošlog veka američki profesor Džejms Tobin je predložio uvođenje poreza na sve prekogranične finansijske transakcije u cilju blokiranja međunarodnog špekulisanja novcem koji destabilizuje ekonomije svih država sveta. Evo, prošlo je više od 40 godina od tada a ideja je ostala mrtvo slovo na papiru. I u jeku finansijske krize 2007-2009. finansijska elita je nošena strahom od potpunog kolapsa svetskog finansijskog sistema nameravala da uvede univerzalni (globalni) porez na banke. To je najavio i tadašnji izvršni direktor MMF-a Dominik Štros-Kan, predstavljajući ga kao modifikaciju "Tobinovog poreza".

Odnosio bi se dakle, samo na banke, a ne na sve učesnike u finansijskim transakcijama, kako je predlagao Tobin. Po ovom predlogu, sve naknade bi se morale upisivati u fond nadnacionalnih osiguranja. Pitanje globalnog bankarskog poreza je razmatrano i na samitu G20 koji je održan u Pitsburgu (SAD) 2009. godine, ali je već u 2010. ideja zamrla i gotovo se više nigde ni ne pominje.

A šta danas imamo od finansijske transparentnosti? Imamo njegovu suprotnost, oličenu u poslovanju u "sigurnim utočištima" i legalno skrivanje novca ostvarenog kriminalnim aktivnostima, utajom poreza ili pljačkom čitavih država od strane najokorelijih mafijaša, preko poznatih estradnih zvezda, sportista do korumpiranih političara i najvećih svetskih korporacija. Ukratko, gotovo svih najbogatijih na ovoj planeti.

Po podacima OKSFAM-a iz 2016, od 200 najvećih svetskih korporacija više od 180 posluje preko bar jednog "sigurnog utočišta". Šezdeset najvećih korporacija u SAD na ovaj način izvuče 40% profita koji ostaje neoporezovan, odnosno, za toliko se uskrati priliv u budžet SAD. Objašnjenja postojanja ovih zona zbog navodne zaštite privatnosti ili slobodnog tržišta kapitala su bedni izgovori zaštite kriminalnog delovanja i njihovih aktera.

Nema drugog objašnjenja, jer se procenjuje da se preko tih "utočišta" skloni nešto između 20.000 i 30.000 milijardi (biliona) dolara u direktnoj sprezi visoke politike i ekonomske špekulativne elite. Spekuliše se da se ovih meseci pravi tajni dogovor oko uvođenja globalne jurisdikcija nad svim ofšor zonama.

Dakle ne ukidanje, ne potpuna transparentnost finansijskih transakcija, nego samo centralizacija i kontrola njihovog poslovanja. Po tim informacijama sve ofšor zona će biti u nadležnosti SAD. Iako je i do sada u SAD bilo najviše ovih "utočišta", ekskluzivna prava na ovaj posao SAD bi bila data u cilju potpune kontrole ovog poslovanja iz jednog centra.

Samo naivni mogu pomisliti da je to motivisano eliminisanjem utaje poreza koja je "glavni posao" ovih utočišta. Upravo suprotno, motivi su ubiranje dividendi, sprečavanje "curenja" informacija kao što se nedavno dogodilo sa skandalom u Panami i potpunom kontrolom i upravljanjem postupcima vlasnika računa u tim zonama. Zamislite samo na šta će, na primer, pristajati korumpirani svetski političari, ako im se zapreti objavljivanjem njihovih računa i oduzimanjem novca sa njih.

Potpuno je jasno da nekome ne odgovara da se dogovor G7 o koordinaciji i brzim razmenama informacija o porezima striktno sprovede u delo. EU je najdalje otišla u ovoj oblasti, pa se kao jedan od razloga "bregzita" navodi, upravo strah Britanije od previše "revnosne" kontrole i regulacije finansijskih tokova od strane Brisela.

London po svaku cenu mora da sačuva svoj status međunarodnog finansijskog centra koji mu donosi ogromne dividende od mreže ofšor kompanija koje su pod jurisdikcijom Ujedinjenog Kraljevstva, a koje su sve više ugrožene strogom kontrolom finansijskih tokova koje sprovodi EU.

Neizvesno je kako će se stvari odvijati po Britaniju ako se ove spekulacije pokažu tačnim. To bi bio ozbiljan udarac za njih i značio bi izbacivanje iz igre kao jednog od najkrupnijih igrača u ovoj oblasti (zajedno sa Holandijom...).

Ono što je izvesno, države i većina stanovništva će biti sve siromašniji, a "odabrani" sve bogatiji. Već sada jedan odsto njih ima imovinu veću od imovine preostalih 99% i taj trend će se nažalost nastaviti.