Svi predu vunu, ali na crno

OTKUP vune u Srbiji obavlja se na "divlje", u sivoj zoni. Ne postoje ni zvanični podaci o tome koliko se godišnje proizvede i otkupi vune. Dok su otkupljivači bili registrovani preko zadruga, taj broj se i znao, a sada se više statistički to ne obrađuje.

Kako kažu u Udruženju za industriju tekstila, odeće, kože i obuće u PKS, prodaja vune u našoj zemlji prilično se neorganizovano radi. Postoje četiri područja gde se ona otkupljuje - vojvođanski deo, sjenički, pirotski i južna Srbija.

- Izvoz vune u Srbiji se povećava svake godine, jer je potražnja za vunom u Evropi ogromna - priča Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja. - U Srbiji se uglavnom obavlja prečišćavanje i baliranje vune po klasama, a onda se izvozi, zato što u Srbiji nema fabrika za pranje vune. Prodaja vune se radi u sivoj zoni i plaća se na ruke. Država tu sigurno dosta gubi, jer smo uništili preradu vune u našoj zemlji, kakve je nekad bilo. Više i nema fabrika koje se ozbiljno bave preradom, pranjem i bojenjem vune.

Prema rečima Vasiljevića, prošle godine smo izvezli nešto više od četiri hiljade tone vune. Deo vune odlazi u Bugarsku na bojenje, pa se vraća u Srbiju. Naši najveći kupci su Bugarska, Nemačka, Turska, Poljska, Italija, Belgija i Ukrajina. Vrednost prošlogodišnjeg izvoza bila je 4,2 miliona evra. Kada je reč o uvozu, prema podacima Udruženja, vunu kupujemo iz Italije, Makedonije, Turske, Grčke, Bosne i Hercegovine, Australije, Albanije, Nemačke, Kine, Hrvatske i Crne Gore. Prošle godine Srbija je uvezla 1.080 tona vuna, u vrednosti od oko 1,1 milion evra.

Ipak, ovčari u Srbiji su, bez obzira na to gde i kako vuna završava, zadovoljni time što mogu da je prodaju. Do sada su vunu, posle raspada nekadašnje države i propasti velikih proizvođača štofova po kojima je Srbija bila svetski poznata, morali da bacaju ili spaljuju.

Sa tim problemima, sukobljavao se i Milorad Čuletić, ovčar iz Hrtkovaca, koji gaji oko 200 ovaca rase "il de frans".

- Sada sam u kontaktu sa nakupcima, iz Odžaka, Sremske Mitrovice i iz Subotice, pa oni uzimaju vunu posle šišanja, odnosno, vunu menjam za kocke kamene soli za ovce - kaže Čuletić. Odnos je, zasada, kila vune za dve kile soli. Dobijem, takođe, i novac neophodan da platim stručnjake koji mi za dan ošišaju celo stado.

ZA ĆILIME I VUNICU

Naša vuna je srednjeg i lošijeg kvaliteta, jer je kod nje bitna debljina vlakna, priča Risto Čalija, vlasnik firme "Sent Džordž".

- Od vune iz Srbije možemo da pravimo neku vunicu, jer tu ide mešavina, ili neke ćilime i tepihe, ali za muška odela i fine damske kostime naša vuna je previše gruba - objašnjava Čalija.