Siniša Krneta: I Nemci su Telekom stavili na berzu

KAMATE na kredite, globalno gledano, nikada nisu bile niže. Međutim, za preduzeće koje treba da finansira svoj rast i razvoj, to je ipak dug. A dug će kad-tad morati da se plati. Za kompanije, koje dobro posluju, postoji mnogo bolji način dolaska do kapitala za finansiranje. Prodajom paketa novoizdatih ili postojećih akcija svoje kompanije na berzi, vlasnik ne gubi svoja prava upravljanja, pošto i dalje može da zadrži većinsko vlasništvo. A, novac koji na ovaj način dobija može da uloži u rast i razvoj. Kada bi ovakav način finansiranja kompanija zaživeo u Srbiji, posledično bismo uvećali zaposlenost i privredni rast. A slobodni kapital, koji traži mogućnosti da bude oplođen, ostao bi u Srbiji - kaže za "Novosti" Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.

Model inicijalne javne ponude, koji podrazumeva emitovanje akcija kompanije i njihovu prodaju na berzi čime to preduzeće prelazi u javno otvoreno akcionarsko društvo, dobar je za uspešna privatna, ali i za profitabilna preduzeća u državnom vlasništvu, poput "Telekoma Srbija", smatra Krneta:

- Na ovaj način "Telekom" bi mogao da na tržištu prikuplja sredstva kojima bi mogao da finansira ulaganje u rast i razvoj. Naš "Telekom" u Srbiji već ima veoma jaku konkurenciju i potreban mu je veliki novac da bi mogao da igra tržišnu utakmicu i prati trendove tehnološkog razvoja.

Država ne mora da se potpuno odrekne vlasništva u "Telekomu". Naprotiv, kako kaže, na Beogradskoj berzi smatraju da je delimično odricanje od vlasništva, dakle prodaja manjinskih učešća i fazni pristup "privatizaciji" najbolje rešenje. Ovo je sredinom sedamdesetih godina prepoznala i nemačka vlada u čijem stoprocentnom vlasništvu je bio "Dojče telekom".

- Na tržište su fazno iznošeni vlasnički paketi akcija, i izdavane nove akcije kojima su u "Dojče" ulazili novi investitori, koji su i dalje ostajali manjinski u odnosu na državu.

OPRAVDANA BOJAZAN

- Potpuno je opravdana bojazan da bi, prilikom iznošenja akcija na tržište moglo da dođe do pada cene, i posledično, pada ukupne vrednosti kompanije, ukoliko bi to izazvali neki unutrašnji ili spoljni faktori, poput tehnoloških kriza - navodi Siniša Krneta. - Ali, planetarna berzanska praksa pokazuje da će vas efekti tih faktora, čak iako niste na berzi, svakako dočekati.