Padaju rate u evrima, a rastu u švajcarcima

GRAĐANI zaduženi u švajcarskim francima osetiće još jedan udar na svoj budžet, jer će ova valuta, treći put za poslednjih osam godina, ojačati, ovoga puta zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije i slabljena monete Ujedinjenog kraljevstva.

Koliko će ovaj potres trajati i na koliko će izaći "švajcarac" još se ne zna. Švajcarska centralna banka intenzivno radi na suzbijanju rasta svoje valute, jer utiče na njihov izvoz.

Kod nas oko 20.000 građana, koji su uzeli stambene kredite u francima, drhti na pomisao koliko će morati da izdvaja ubuduće za svoje rate. Ni bankari nisu ravnodušni, jer ni oni ne znaju kako će da naplate te kredite.

- Nikada se ne zna u kom pravcu će krenuti finansijski talasi - smatra Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Zaduženima u francima biće još teže dok se ne ova valuta na stabilizuje.

Oni koji imaju kredite u evrima osetiće blagodeti kakve dosad nisu, jer će Evropska centralna banka smanjivati kamate, a samim tim i euribor, od koga zavisi cena pozajmljivanja, i kod nas biće još niži.

Đukić smatra da problem može da bude slabljenje dinara, jer zbog novonastale situacije investitori mogu neko vreme da se distanciraju od zemalja van evrozone. Na primer, poljski zlot već pada, a to se može dogoditi i našem dinaru.

Ali, kako ističe naš sagovornik, nadležni su najavili mere za održavanje stabilnosti domaće valute, tako da će svakako biti lakše svim dužnicima u evrima, pa i državi:

- Veći trošak možemo da imamo za otplatu dela javnog duga koji je u dolarima. Naša zemlja ima trećinu obaveza u američkoj valuti i zbog toga ćemo morati da izdvajamo više novca za otplatu. Što se tiče uticaja britanske funte, tu nećemo osetiti ništa, jer nemamo ništa sa ovom valutom.

EFEKTE TEŠKO PREDVIDETI

Svaki veći poremećaj u EU i u zemljama koje su ekonomski partneri Srbije negativno utiče i na srpsku privredu. Može se očekivati da će rast srpske privrede biti nešto sporiji, ali i da će strane investicije biti manje nego što bi bile da se ovo nije dogodilo. Efekte ovakvog događaja teško je proceniti i da će zavisiti od reakcije vlada, potrošača i investitora širom Evrope, ističe ekonomista Milojko Arsić.