Polovinu novog žita prodaćemo po svetu

ŽETVA pšenice počinje za manje od mesec dana, a stručnjaci predviđaju odličan rod. Sa zasejanih 610.000 hektara, možemo da očekujemo rod od oko tri miliona tona. Od toga, 1,5 miliona tona zadovoljiće domaće potrebe, dok će ostatak završiti na međunarodnom tržištu. U prolećnoj setvi zasejano je oko 1,6 miliona hektara žitarice, od čega najviše kukuruza i suncokreta.

- Pšenici je ova godina izuzetno pogodovala, s obzirom na to da je bilo dosta kiše u poslednjih 20 dana - kaže Vukosav Saković, direktor "Fonda za žito".

- Zrno je dobro nalilo i rod je kvalitetan. Žetva ječma počinje za sedam do deset dana, a početkom jula kreće pšenica. Za izvoz će biti, sa prošlogodišnjim zalihama, između 1,6 i 1,8 miliona tona. Od toga, oko 600.000 tona pšenice i brašna izveze se u zemlje regiona, dok ostatak ide na međunarodno tržište. Našu pšenicu kupuju afričke zemlje, Bliski istok i Srednji istok. Pšenice sada ima svuda, ali mi imamo naše kupce.

Kako kaže Saković, kada bi se pšenica sada prodavala, cena bi joj bila između 15 i 16 dinara bez PDV za kilogram, ali realna cena se još ne zna. Ima još dosta do žetve, pa nije formirana na izvoznom tržištu.

- Kada je reč o prolećnoj setvi, ove godine je suncokret bio omiljena kultura poljoprivrednim proizvođačima, jer su dobro prošli lane - ističe Saković.

- Ona je zasejana na oko 220.000 hektara. Soja je na nešto manjoj provršini nego prošle godine, oko 200.000 hektara. Kukuruz je i dalje vodeća kultura, i zasejan je na nekih milion hektara. Usevi zasada izgledaju dobro, kiše je bilo, a ratari su uradili svoj deo posla. Sada sve zavisi od vremenskih prilika.

Prema rečima Sakovića, svi ozbiljni poljoprivrednici, rade ozbiljno svoj posao i koriste sve što treba. Setva ove godine, smatra on, nije bila skuplja nego prošle.

SUFICIT OD 1,3 MILIJARDE

STATISTIČKI podaci pokazuju da je ukupna vrednost agrarnog izvoza prošle godine bila 2,8 milijardi dolara, a uvoza oko 1,5 milijardi dolara. Tako smo imali suficit od oko 1,3 milijarde dolara.