Obveznice od uštede čak pet puta isplativije

ZARADA građana na državnim vrednosnim hartijama je pet puta veća, u odnosu na polaganje štednje u banke! Naime, ukoliko neko kupi obveznice Srbije u minimalnom iznosu od 5.000 evra sa rokom dospeća na godinu dana, zaradiće uz sav trošak 195 evra. S druge strane, ako svoj ulog položi u neku od vodećih banaka na isti iznos dobiće 39,25 evra!

Posle poziva Narodne banke Srbije i najave da će za građane država da emituje posebne obveznice, sigurno je da će se mnogi opredeliti za kupovinu vrednosnih hartija Republike pre nego što će svoje depozite poveriti bankama. Kamata na prvoklasne obveznice Srbije u evrima je od 2,25 do 4,20 odsto koliko je iznosila na poslednjoj aukciji, a na dinare od 4,95 do 12,99 odsto godišnje. Za sada zbog minimalnog uloga od 5.000 evra, bilo je vrlo malo interesenata, ali i zbog nepoznavanja ovog vida ulaganja, odnosno štednje.

Država će, kako saznajemo, smanjiti minimalnu vrednost svojih hartija za građanstvo i time će postati dostupnije većem broju ulagača koji mogu da štede, a ne žele da ulažu u banke, koje nude minimalne kamate.

Po svojoj suštini, hartije od vrednosti koje emituje Republika se smatraju prvoklasnim finansijskim instrumentima i najsigurnijim vidom ulaganja, jer nose najniži kreditni rizik, s obzirom na to da je garant ispunjenja obaveza - država. Kamata ostvarena po osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Srbija ne podleže obavezi plaćanja poreza na prihod od kapitala, odnosno ne ulazi u poresku osnovicu. Ako se štedi u devizama u bankama, plaća se porez od 15 odsto.

Da bi građanin kupio državne hartije iz primarne emisije, mora da spremi minimum 5.000 evra ili 50.000 dinara za obveznice u domaćoj valuti. Ovo se odnosi na kupovinu kada Republika Srbija prvi put ponudi svoje hartije na prodaju. Građani moraju da kontaktiraju s brokerskom kućom i preko nje kupe obveznice.

Troškovi trgovanja na berzi za građane su sledeći: 0,1 odsto je trošak berze, isto toliko je provizija Centralnog registra hartija od vrednosti, a plaća se i usluga brokera od 0,1 do jedan odsto. Iz ugla ulagača, više može da se zaradi na obveznicama koje kasnije dospevaju. Kamata se naplaćuje godišnje (već kako stoji na kuponu obveznice), dok se po isteku celog roka dobija nominalna vrednost obveznice.

- Učesnici na primarnom tržištu državnih hartija od vrednosti mogu biti isključivo ovlašćeni učesnici - navode u Upravi za javni dug. - Firme i građani koja žele da investiraju u državne hartije od vrednosti, mogu to ostvariti preko ovlašćenih učesnika na primarnom tržištu (a to su ovlašćene banke i brokersko dilerske kuće). Prilikom kupovine državnih hartija od vrednosti neophodno je odabrati banku radi otvaranja tekućeg računa kao i namenskog računa za kupovinu hartija od vrednosti. Pored tekućeg računa i namenskog računa za kupovinu hartija od vrednosti, neopohodno je otvoriti i vlasnički račun hartija od vrednosti kod nekog od ovlašćenih učesnika.

Nalogom investitor obavlja prenos sredstava na namenski račun za kupovinu hartija od vrednosti. Nakon dobijene potvrde o stanju na namenskom računu za kupovinu hartija od vrednosti, investitor može ispostaviti nalog za kupovinu državnih hartija od vrednosti, čija se vrednost evidentira na vlasničkom računu hartija od vrednosti.

BANKE JOŠ SPUŠTAJU KAMATE

BANKE sve više smanjuju kamate i one su sve bliže nuli. Trenutno najveće banke u Srbiji daju od 0,3 do 0,6 odsto na oročene evre na godinu dana. Kamata na dinarske depozite je od 4,50 od 5,50 odsto godišnje. Iako su ovako male kamate, građani i dalje štede u bankama, jer im je kupovina državnih hartija potpuno nepoznat vid ulaganja.